Будизам у Кини — разлика између измена

Касни 19. и рани [[20. век]] донели су кинеском будизму интелектуалну ренесансу и етичку реформу, поглавито под Т'аи Хсијем (1890-1947). Овај реформски покрет пратило је потискивање и спутавање под [[Комунизам|комунистичком]] влашћу, почев од [[1949]].

Од [[1950]]. до [[1952]]. године спроведена је земљишна реформа, када је дошло до одузимања манастирских поседа, укључујући и одећу од монаха.<ref name="zen"/> Током кинеске револуције [[1966]]. године, затворени су сви храмови, иако је ова политика ослабила током [[1972]], када је влада почела да истиче будизам као кинеско културно наслеђе.<ref name="zen">''zen'', Enciklopedija živih religija, Nolit, Beograd. {{page|year=2004|isbn=978-86-19-02360-3|pages=}}</ref> Иако већина кинеских манастира припада [[ч'ан]] баштини, ч'ан, [[Budizam čiste zemlje|чиста земља]] и други облици будизма дубоко су испреплетени и сви су осетили последице промене.<ref name="zen"/> После смрти [[Мао Цедунг]]а, [[1976]]. године, јављају се знаци обнове будизма.<ref name="Kembridž-94-97"/>