После рата Ромел је био командант батаљона и инструктор у [[Дрезден]]ској пешадијској школи (1929 — 1933) и Потсдамској војној академији (1935 — 1938). Његови ратни дневници, ''Infanterie greift an'' (Пешадијски напади), објављени 1937. године постали су један од главних војних уџбеника и привукли су пажњу [[хитлер|Адолфа Хитлера]] који га је исте године ангажовао да обучава Hitler Jugend[[Хитлерјугенд]]. 1938. године. Ромел већ у чину пуковника именован је за команданта војне академије у Винер Нојштату. Међутим, убрзо затим напушта овај положај зато што је именован за команданта Хитлеровог личног заштитног батаљона (''Fuhrer-Begleitbattalion''). Док је службовао на овом положају Ромел се веома зближио са Хитлером. Био је задужен за његову личну безбедност током посете окупираној [[Чехословачка|Чехословачкој]]. Непосредно пред инвазију на [[Пољска|Пољску]] унапређен је у чин генерал-мајора. Као израз велике наклоности Хитлер је наредио да Ромелово унапређење ступи на снагу ретроактивно од 1. јуна 1939. год.
