Упанишаде — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Упанишаде''' ([[санскрт|санскрит]]: उपनिषद् ''upaniṣad'' - истина, врлина) су [[хинди|хиндуистички]] списи који чине срж учења [[веданта|веданте]]. Ове расправе су део веда који хоће њихову садржину филозофски да образложи.
Најстарије Упанишаде потичу из [[предбудистичко доба|предбудистичког]], а млађе из [[хришћанство|хришћанског]] доба. Упанишаде су између 700. и 500. п. н. е. сатстављали шумски == Упанишадско раздобље ==
Упанишадско раздобље (800-450. п. н. е.) једна ја од највећих ера стваралачког мишљења у историји [[хиндуизам|хиндуизма]]. Било је обележено повећаним занимањем за питање људског постојања. Упанишадске [[аскеза|аскете]] су били филозови, учитељи и видовњаци. Живели су по шумским сколништима. Дане су проводили у проучавањима, посматрањима и претресању збуњујућих питања о космосу. Ови пустињаци су привлачили младе дихове који су се надали да ће се укључити у њихове расправе и тако достићи просветљење.
== Рукописи ==
Два најстарија (око 700.-500. п. н. е.) и најзначајнија упанишадска рукописа су ’’Брихадаранјака Упанишада’’ и ’’Чандогја Упанишада’’. У овој другој питање је тако постављено како би одговор могао показати ондос између жртвене ватре на олтару, ватре сунца и тапас [[тапас]]а (ватре разумевања). Питање се односи на стваралачке моћи свемира. Формулисано је овако: Каква је природа Једног које је узрок свеколиког постојања? Одговор расправља о креативним моћма тапаса, жртвовања и врховне истине, брахмана.
== Веровања ==
Проучаваоци Упанишада веровали су да је важан не замо чин жртвовања, већ пре његов дух. Веровали су да медитацијом или посматрањем могу спознати свој однос према боговима и порекло ове божанске повезаности. Такође су желели да сазнају шта су заправо и у каквом су односу са Апсолутном Реалношћу, односно брахманом.
Линија 13 ⟶ 20:
У Упанишадама су сви бројни богови ведске традиције сведени на једног, брахмана. Веровало се да је он врховна суштина свемира. Ова суштина се налази у свемиру, у различитим облицима појавног света и у души појединца.
Главна тема упанишадских мислилаца била је идеја да је душа појединца, атман, одвојни део брахмана, универзалне душе. Од упанишадске ере се веровало да атман, или душа појединца, јесте брахман, универзална душа. Издвојана ја као атман, али се по достизању мокше, спасења, поново уједињује са брахманом. Коначно, реч брахман односила се на универзалну суштину у којој су садржане све врсте моћи. Идеја атмана-брахмана поновљена је у чувеној реченици Чандогја Упанишаде „тат твам аси“, буквално, „ти си то“. То значи да не постоји разлика између појединачног и општег.
== Литература ==
* Madhu Bazaz Wangu, Hinduizam, prevod: Jasna Jerbić, Čigoja štampa 2002, ISBN 86-7558-042-8
* Kembridžova ilustrovana istorija religije, Stylos, Novi Sad, 2006. ISBN 86-7473-281-X
{{клица-филозофија}}
| |||