Привремено народно представништво Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 30:
{{цитат|Господо народни представници, y име Његовог Величанства нашега Краља Петра I, поздрављам вас и преко вас цео наш народ, који ви данас представљате. Поздрављам сву браћу славнога имена српскога, хрватскога, словеначкога. Ја делим са свима вама неограничену радост што нас вишњи промисао удостоји доживети дан, када сe први пут y свом дугом историјском животу узвисисмо својом свешћу до среће: да само на једном државном Сабору, y само једном Народном представништву, као независни господари своје судбине, започнемо племениту сарадњу Круне и Народа, на добро наше лепе уједињене Отаџбине и свих њених синова и кћери.}}
У Беседи сe даље одаје признање војсци, чији су напори донели уједињење и остварење историске правде. Истиче сe дуг захвалности и према Савезницима и изражава нада да ће они своје старање за Србе, Хрвате и Словенце осведочити и на Конгресу мира.
„Ми сe надамо", вели сe даље, „да ће сe наши племенити Савезници према нама руководити само начелима, која су за конгресне одлуке сами y напред јавно прописали и прогласили. Ми не тражимо ништа што није право, јер не тражимо ништа што би y истини било туђе. Ми хоћемо да сe нашој браћи и другом становништву које живи заједно са њима y нашој народној кући допусти да сами слободно одлуче о својој судбини.
„Многи и тешки задаци стоје пред вама. Будућност очекује од вас да опрезно, али и без успоравања, припремите и изграђујете најпотребније нам делове нове наше државне зграде; садашњост с нестрпљењем гледа y вас, и да залечите тешке ране, које јој јe непријатељ задао и да почнете што скорије и незадржано раскивање древних окова, које туђински систем још y нас одржава. Ја сe надам да ћете y парламентарној сагласности са мојом владом сложно и одлучно савладати големе тешкоће, које су нам сe испречиле на самом уласку y наш нови државни и народни живот.... A y истом смислу потребно јe да сe и досадашњи плодови унутрашњег државног развоја, који су Србији стекли заслужени глас y целом нашем народу, што пре пресаде и на сву осталу државну област привременим Уставом, по коме ћемо владати и управљати, док Велика народна скупштина, као уставотворно тело не изради коначно темељни закон нашег Краљевства".
У Беседи сe такође наглашава хитност потребе да сe земљорадник ослободи веза које га још чине зависним од власника земље, чиме сe са највишег места указало на неопходност брзог извођења аграрне реформе. Беседа сe завршава речима: „Живели сви Моји верни Срби, Хрвати и Словенци!"
Адресни одбор привременог Народног претставништва, на челу са др. [[Првислав Грисогоно|Првиславом Грисогоном]] израдио јe, као одговор на Беседу, нацрт Адресе који јe после исцрпне дискусије y пленуму усвојен без икаквих измена. У Адреси сe парафразира Престона беседа, изражава пуна верност Краљу, Престолонаследнику Регенту Александру и Династији, под којом јe „испуњен вековни завет и крунисан столетни рад, муке, патње и борбе свих делова нашег народа да од туђина одбране своје народне особине и свој народни посед". Приказује сe пожртвовање војске и народа y ослободилачком рату, велича настојање Србије и одлучно додаје да су Срби, Хрвати и Словенци противни „да сe ма чији прохтеви завлађивања појачавају на рачун њиховог народног јединства. Јер, народи нису предмети који могу прелазити непитани из власти једнога под власт другога".
„У парламентарној сагласности с владом", закључује сe y Адреси, „Народно претставништво ће сe дати на посао видања тешких рана далеке и непосредне прошласти и спремати подлоге процвата уједињеног народа и домовине, стварајући предуслове за коначну демократску организацију нашега Краљевства. Њу ће положити Устав који донесе Уставотворна скупштина, изабрана чим сe после седмогодишње страже и борбе за народне идеале могу својим домовима вратити славом овенчани ратници наши. Израду изборног реда за ту Скупштину Народно претставништво сматра као један од својих најпречих послова, при коме ће сe инспирисати начелима модерне демократије, која омогућује y праведном сразмеру сарадњу свих струја народа y државном животу.
Уверено да само држава уређена по начелима потпуних грађанских слобода, правне једнакости, културног и социјалног прогреса, може бити безбедна од опасности споља и изнутра, Народно претставништво јe задовољно што јe већ пре његова састанка проглашена даља немогућност феудалних аграрних одношаја..."
<ref>[http://www.dlib.si/details/URN:NBN:SI:DOC-1NOTCT4O/?=&query=%27rele%253dknjige%27&pageSize=25&flanguage=scc ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И САБОРИ (ст. 341 — 348)]</ref>
| |||