Привремено народно представништво Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 61:
Уопште узевши y целокупном раду Привременог народног претставништва веома јe карактеристичан однос између владе и Народног претставништва. Народни посланици савесно и до крајњих граница користили су своја права y вршењу мандата. Над радом владе осећао сe пун надзор Претставништва. Небројене интерпелације упућиване су свакодневно на чланове Министарског савета. Кратким питањима и тражењем обавештења од појединих министара пропраћен јe велики део седнице пленума. Министри су такође са своје стране најчешће одмах примали дискусију и тако личном увиђавношћу и осећајем одговорности пред Народном скупштином јачали ауторитет Народног претставништва.
Па уз све то, рад y Привременом народном претставништву није текао глатко и без трзавица, нарочито стога што су често мењане владе и што није било једног устаљеног односа међу странкама, јер није било завршено страначко претапање и превирање. Ради тога јe Привремено народно претставништво имало дуже паузе нерада, нарочито y временима министарских криза. Прва таква дужа пауза била јe од 11. априла до 6. маја 1919, a после ње рад јe настављен живљим темпом све до пада кабинета Стојана Протића, што јe саопштено Народној скупштини на седници од 4. августа 1919. Протићев кабинет демисионирао јe што су, између министра претседника Стојана Протића и министра унутрашњих послова Светозара Прибићевића, наступили неспоразуми који су искључивали заједнички рад. Ти односи, према обавештењу које јe Народном претставништву y мотивацији своје странке дао Протић, постали су „ненормални и без потребног узајамног поверења", a сем тога избиле су и друге несугласице, од којих јe нарочито било тешко питање епископске столице y [[Ђаково|Ђакову]]. На тај начин престао јe да функционише први заједнички кабинет a њега јe 16. августа 1919. заменио кабинет [[Љубомир Давидовић|Љубомира Давидовића]]. Влада Љубомира Давидовића била јe коалициона,
Кабинет Љубомира Давидовића претставио сe Народном претставништву једном опширном декларацијом која јe предвиђала убрзан рад Народног претставништва, настављање послова који сe имају завршити пре избора за Уставотворну скупштину и рад на унутрашњим реформама. Декларација изражава наду да ће Конференција мира признати Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца све њене интересе. „Ми немамо ништа да исправљамо y својим гледиштима и захтевима", каже сe y декларацији. „Наша јe дужност да их бранимо, до краја, свуда где су угрожени. Ми живо саосећамо са још неуједињеном браћом из свих наших крајева која су гоњена због њихове љубави према своме народу". Влада ће настојати да сe што пре изађе из досадашњег провизориума y коме сe земља налази. Међутим јe y октобру 1919. поново избила криза владе, па јe кабинет Давидовићев морао да демисионира, али јe убрзо састављена нова Давидовићева влада, на својој претходној основи, са врло малим личним изменама.
За време трајања овога демократскосоцијалистичког кабинета, Привремено народно претставништво мало јe радило, a влада јe намеравала да га потпуно распусти и да одмах распише изборе за Уставотворну скупштину. То гледиште владе Љубомира Давидовића нису заступали и остали фактори, a против њега су биле и све странке које су стајале y опозицији према влади Давидовића, па јe Давидовић демисионирао a нову владу образовао јe поново Стојан Протић 19. фебруара 1920. Влада Стојана Протића претставила сe Привременом народном претставништву на седницц која јe одржана 5 марта, једном декларацијом y којој сe нарочито истиче да прошла влада није радила са Привременим народним претставништвом, па јe оно било одгађано од рока до рока. Давидовићева влада предложила јe 14. фебруара Круни, да сe Привремено народно претставништво распусти и распишу избори за Уставотворну скупштину, ради тога што јe рад са Привременим претставништвом сматрала не само као немогућ, већ и као штетан. Влада која сe претставља Привременом претставништву стоји на гледишту, да јe немогуће и штетно распуштати сада Привремено народно претставништво. Све дотле, док то Претставништво не изради оно што јe потребно за Уставотворну скупштину оно не може бити распуштено. Томе сe противи и дата реч Наследника Престола од 24. децембра 1918, за коју су одговорни и сви саветници Круне, и они са деснице и они са левице, јер су јe премапотписали. Распуштати сада Привремено народно претставништво било би противно и свим принципима модерне демократске државе, јер сe не би смело догодити да сe Уставотворна скупштина изабере на основу једног октроисаног изборног реда, који би влада промулговала без контроле парламентарног тела. У декларацији владе Стојана Протића наводи сe све оно што треба да буде посвршавано пре расписивања избора за Уставотворну скупштину.
После тога влада јe намеравала да настави рад са Привременим народним претставништвом, али су околности ипак биле такве да сe на стваран рад за дуже времена није могло прећи. Средином априла 1920. избио јe штрајк на железницама и бродовима, па Народна скупштина није радила, јер посланици нису могли да допутују y Београд. Како сe, међутим, влада Стојана Протића y Народном претставништву ослањала на претставнике и присталице Народне радикалне странке, и на претставнике неких мањих политичких странака из Хрватске и Далмације, рад y Народном претставништву није могао тећи глатко, јер јe опозиција била и велика и снажна. Крајем априла y Народном претставништву почела јe опструкција коју су вршиле опозиционе странке, a она сe продужила и y току првих дана месеца маја. Опструкција јe била тако организована да сe седнице Претставништва од 27 и 28 априла и 3, 5, 7, 12 и 14 маја нису уопште могле одржати, јер сe увек констатовало да нема кворума за рад. Влада Стојана Протића такође није долазила на седнице, y знак протеста, о чему јe претседништво Привременог народног претставништва било писмено обавештено. У томе акту, датираном 28. априла 1920, шеф владе Стојан Протић писао јe: „Не желећи, y интересу парламента и земље, извргавати ни парламенат ни земљу поново призорима којима јe Привремено народно претставништво било до сада позорница, a земља наша сведок, a сагласно са мислима изложеним y мом експозеу о политичкој ситуацији, поднесеном Њ. В. Наследнику Престола, Краљевска влада не може под таквим околностима долазити y седнице Народног претставништва све дотле, док опозиција буде остала при томе своме држању".
<ref>[http://www.dlib.si/details/URN:NBN:SI:DOC-1NOTCT4O/?=&query=%27rele%253dknjige%27&pageSize=25&flanguage=scc ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И САБОРИ (ст. 341 — 348)]</ref>
| |||