Википедија

Амерички рат за независност — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 32:
[[File:Parliament Stamp Act1765.jpg|thumb|upright|Обавештење о Закону о таксеним маркама из 1765. у новинама.]]
 
Крај [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњег рата]] 1763. ([[ФрацускоФрацуски и индијански рат|Француског и индијанског рата]] у Северној Америци) је донео Великој Британији успех у протеривању Француза из Северне Америке, али такође и велики дуг. Порези у Великој Британији су већ били врло високи и мислило се да би америчко колоније требало да плаћају за војнике стациониране тамо. Парламет је марта 1765. усвојио [[Закон о таксеним маркама]], који је од 1. новембра колонијама први пут увео директне порезе. Међу америчким говорницима ово је наишло на јаку осуду, који су тврдили да њихова права као Енглеза значе да се њима [[нема опорезивања без права гласа|не могу наметати порези]], јер нису имали своје представнике у Парламенту.<ref>{{cite book|author= Gladney, Henry M. |title=No Taxation without Representation: 1768 Petition, Memorial, and Remonstrance|year=2014|url=http://www.hgladney.com/PMR/No_Taxation_without_Representation_(book_description).pdf}}</ref> У исто време колонисти су одбили решење да им се омогући зауступање у парламенту, тврдећи да ид њихови локални услови чине то немогућим.
 
Грађанска непослушност је спречила спровођење овог закона, а организовани су бојкоти британске робе. Отпор је био неочекиван међу Британцима. Промена владе у Британији је довела до повлачења Закона о таксеним маркама, али такође и до усвајања [[Деклараторни акт|Деклараторног акта]], који је тврдио да су „наведене колоније и планаже у Америци биле, јесу и биће подређене и зависне од империјалне круне и парламена Велике Британије”.<ref>{{cite book|author=Charles Howard McIlwain|title=The American Revolution: A Constitutional Interpretation|url=https://books.google.com/books?id=uPCOs3MBUUEC&pg=PA51|year=1938|page=51}}</ref>
Ред 38:
У својим изјавама Американци су сматрали све унутрашње порезе као што је Закон о таксеним маркама за незаконите, али не и спољашње порезе као што су царинске дажбине. Парламент је 1767. усвојио [[Таунзендов акт]], који је увео царине на разну британску робу извожену у колоније. Американци су и ово брзо осудили као незаконито, јер намера овог је била да се увећају дажбине, а не да се регулише трговина. У Бостону су 1768. избили немири због покушаја да се спречи кријумчарење и око 4000 британских војника је послато да заузму град. Парламент је претио становницима Масачусетса оптужбама за издају Енглеске. Незастражени, колонисти су основали нова удружења како би бојкотовали британску робу, мада мање успешно него прошли пут пошто се роба која је подлегала Таузендовом закону широко користила. У марту 1770. пет колониста је убијено у "[[Бостонски масакр|Бостонском масарку]]", изазвавши бес. Парламент је 1770. покушао да удовоји Американцима укидајучи све порезе осим пореза на [[чај]].
 
Да би спасила [[Источноиндијска компанија|Источноиндијску компанију]] од финансијских потешкоћа, Британци су 1773. покушали да увећају њену трговину чајем смањијући цену чаја и именујући неке трговце у Америци да га примају и продају. Искрцавању овог чаја су се одупирало све колоније, и када је краљевски гувернер Масачусетса одбио да из Бостона пошање назад бродове са чајем, [[Патриоти (Америчка револуција)|Патриоти]] су [[Бостонска чајанка|уништилибацили кутије чаја]] у море.
 
== Почетак рата и учесници ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Амерички_рат_за_независност”