Боцвана — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 47:
Оснивањем [[Јужноафричка Унија|Јужноафричке уније]] [[1910]]. од тадашњих британских колонија нису укључени и простори Бечуана, Басутоланда (данас [[Лесото]]) и [[Свазиленд|Свазиланда]], иако је омогућено њихово касније повезивање. Иако је јужноафричка влада тада желела прикључити ове територије, британска страна је то одлагала, те се ово припајање никад није догодило. Избором владе Националне странке [[1948]]. у Јужној Африци је утемељен [[апартхеид]], због којег се та земља [[1961]]. повукла из Комонвелта, чиме је нестала идеја о укључивању ових територија у јединствену Јужну Африку.
 
У јуну [[1964]]. године, Британија је пристала на предлоге о демократској самоуправи у Боцвани. Седиште владе премештено је из [[Мафикенг]]-а у данашњој Северозападној провинцији у ЈАР-у у новоосновани град [[Габороне]], [[1965]]. године. Боцвана је стекла своју независност [[30. септембар|30. септембра]] [[1966]]. године. Као први председник државе изабран је [[Серетсе Хама]], вођа покрета независности, поглавица (''кгоси'') боцванског племена Нгвато, који је два пута изабран на ту дужност и на којој је умро [[1980]]. године. Челништво над државом је тад препуштено потпредседнику Кетумилу Масира који је регуларно изабран [[1984]]., те поново [[1989]]. и [[1994]]. Масира је напустио дужност [[1998]]. Председничку дужност је од тад обављао потпредседник Фестус Могао, који је регуларно изабран [[1999]]., те поново [[2004]]. године.
 
== Географија ==
Ред 54:
Боцвана је 45. по величини земља света, те је приближно величине [[Украјина|Украјине]] или [[Француска|Француске]], а доминира равничарски рељеф. Најдужу границу Боцвана дели с [[Јужноафричка Република|Јужноафричком Републиком]] (1,840 км), а још се граничи и са [[Намибија|Намибијом]] (1,360 км), [[Зимбабве]]ом (813 км), и са [[Замбија|Замбијом]] (2 км) са којом има најкраћу границу. Земљом доминира [[пустиња]] [[Калахари]], која покрива око 70% површине државе и налази се у југозападном делу. Земља је значајна по делти Окавангоа, која је највећа светска [[rečna delta|делта]] у унутрашњости, а налази се на северозападу. Што се тиче растиња, преовладавају [[савана]] и травнате површине. Велике наслаге [[кухињска со|соли]] и осталих [[минералне сировине|минерала]] налазе се у Макгадикгади Пану на северу. За време кишног периода, неке слане површине постају слана језера која су врло битна за опстанак животињског света<ref name="rala.is">{{cite web | publisher = Rala | location = IS | url = http://www.rala.is/rade/ralareport/darkoh.pdf | title = Darkoh | format = PDF}}</ref> <ref name="afrol.com">{{cite web|url= http://www.afrol.com/articles/21794 |title= Botswana, US sign 'Debt-for-Nature' agreement |publisher=Afrol |accessdate = 4. 7. 2010.}}</ref>. Највиша тачка Боцване је Тсодило Хиллс (1,489 [[метар|м]]). Због изнимне шкртости земљишта, само је 1% територије обрадиво.
 
У Боцвани влада полусува [[клима]] са топлим зимама и врућим летима. Зими разлика између дневне и ноћне температуре зна да варира и преко 20 [[степен целзијуса|°C]]. Сушно раздобље траје релатино дуго, између 6 и 9 месеци годишње. Просечне годишње падавине су између 250 и 500 [[мм]], а највише падају у периоду између децембра и марта.
 
== Политика ==
Ред 137:
Што се тиче вероисповести, 71,6 % становништва се сматра хришћанима, док званично религију Бадимо практикује 6% становништва, мада је овај удео у стварности пуно већи.
 
Као и у већини држава у [[Јужнајужна Африка (регија)|јужној Африци]], велики број становништва је заражен [[Сида|АИДС-ом]] ([[2002]]<ref name=Kallings />. године, стопа заражености одраслог становништва била је 38,8 %). Боцванске влада, започела је 2003. године, програм образовања становништва о ширењу болести, и набавку јефтиних генеричких лекова.
 
Држава у задње време бележи негативан раст становништва (-0.04%), и бележи значајан удео економских миграната из [[Зимбабве]]а <ref>{{Cite document|title=National and international responses to the Zimbabwean exodus: implications for the refugee protection regime|publisher=Policy Development and Evaluation Service, [[Високи комесаријат ОУН за избеглице|United Nations High Commissioner for Refugees]]|series=Research Papers|volume=175|last=Betts|first=Alexander|last2=Kaytaz|first2=Ezra|year=2009|url=http://www.reliefweb.int/rw/rwb.nsf/retrieveattachments?openagent&shortid=MINE-7UL4R6&file=Full_Report.pdf}}</ref>.