Карма — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 3:
'''Карма''' ([[санскрит]]: कर्म {{Audio|Karma.ogg|''kárma''}}, [[пали]]: ''kamma''; чин, дело) је појам [[индијска филозофија|индијске филозофије]] који означава неумољиво и неизбежно сазревање сваког нашег хтења или чина,<ref name="Tuči-373-378"/> односно свако [[делање]] које покреће ланац [[узрочност|узрока и последица]]. Карма држи [[човек]]а у вечном току збивања (''[[самсара]]''), који се сматра извором патње и из којег се тражи ослобођење (''[[мокша]]'').<ref name="Filozofijski rečnik">Karma, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref>
У [[Хиндуизам|хиндуизму]], карма значи неумољиви закон расподеле живота и животних вредности путем деловања збира добрих и лоших дела у претходном животу или животима. Карма је мерило моралности и деловање одговорности. У сваком ће следећем животу наша ситуација бити онаква какву смо у претходном заслужили.<ref name="Iveković">Rada Iveković, Rana budistička misao
Постављање закона карме је вратило човеку одговорност; његова судбина више није зависила само од воље и ћуди [[бог]]ова, а његов живот, растерећен самовољних божанских заповести, нашао је у самом себи водича и достојанство.<ref name="Tuči-378-392">Đuzepe Tuči, Istorija indijske filozofije (pp. 378-392), NOLIT, Beograd, 1982..</ref>
Ред 18:
== Карма у хиндуизму ==
У древној [[Indijska filozofija|индијској мисли]] је било поборника апсолутног детерминизма, по којима је свака наша делатност узалудна, јер се све дешава услед судбоносне предодређености. Апсолутном детерминизму супротставља се концепт карме, закона моралног каузалитета.<ref name="Tuči-373-378">Đuzepe Tuči, ''Istorija indijske filozofije''
{{цитирање|"Јађнавалкја, када реч мртвог уђе у пламен, дах у ветар, вид у Сунце, ум у Месец, слух у четири стране света, тело у земљу, атман у атмосферу, длаке у траву, коса у биље, када се крв и семе његово у водама растворе, шта ту остаје од човека?"
Ред 32:
Учење о карми је један од темеља [[ђаинизам|ђаинистичке]] философије. Ђаине схватају карму као материјалну силу, атомске честице које одређују последицу којој теже. Ђаини верују да је у овом свету душа (''[[ђива]]'') везана огромном количином суптилне [[материја|материје]] зване карма. Када душа дела, оближњи делићи материје приањају уз њу као што се зрнца прашине лепе на масну кожу. Ови делићи материје бивају асимиловани од душе и преносе се из живота у живот. То се кружно одвија током циклуса рађања у виду разних обличја, све док се не обустави стварање нових веза.<ref name="Doktrina Karme">[http://www.jainworld.com/JWSerbia/jainworld/legacyofmahavira/life17.asp Život i zaveštanje Mahavire, Doktrina Karme], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
Ђаини сматрају да је веза душе и твари стварна, иначе би ђива, најлакша од свих супстанци, одлетела. Тако је за ђаине карма материјална,<ref name="Doktrina Karme"/> и састоји се од [[атом]]а.{{sfn|Tuči|1982|pp=334-347}} Ђаине су марљиво сачиниле пописе у којима се спецификује колико атома последице, каквог ентитета и квалитета, потиче од узрока овог или оног чина.{{sfn|Tuči|1982|pp=334-347}} Карма је телесна материја, сачињена од тананих елемената који се стежу око ђиве и заробљавају је, дајући јој и једну посебну боју.<ref name="Tuči-62-68">Đuzepe Tuči, Istorija indijske filozofije
Пошто је присуство кармичке материје у души узрок рађања и умирања, ђива се мора ослободити карме. Уплив кармичке материје зауставља се развојем чистих мисли и дела, а количина већ постојеће карме се троши практиковањем [[аскеза|подвижништва]]. Када се карма потпуно уништи душа бива слободна. У ђаинизму је циљ сваког појединца да постигне ово савршено и природно стање душе сопственим напором. Ђаини тврде да ослобођење душе од кармичке везаности потпуно зависи од сопствених дела а не од утицаја божанског бића.<ref name="Doktrina Karme"/>
| |||