Странка права — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 12:
Странка права је 1870-их и 1880-их наставила да расте, а посебан подстицај јој је дао ауторитарни режим [[Куен Хедервари|Куена Хедерварија]], који је у много чему компромитирао дотадашњу Народну странку као компромисерску. Праваштво је посебно расло у редовима интелигенције и радикалне омладине.
Међутим, почетком 1890-их долази до раскола у Странци права, на коју све већи утицај има [[Јосип Франк]] као представник нове, прагматичне струје која држи да ће Хрватска своју државност остварити с пуним ослањањем на хабсбуршки двор. Раскол је изазвала струја на челу с [[Јосип Франк|Јосипом Франком]] која се
За разлику од осталих праваша, који су задржали оштар курс према [[Беч]]у, а од [[1905]]. ушли у [[Хрватско-српска коалиција|Хрватско-српску коалицију]], франковци су постали режимска странка. Учествовали су 1908. нападима на политичаре Коалиције за време [[Велеиздајнички процес (1908)|Велеиздајничког процеса]], што је део њених чланова натерао да је напусте и створе нову [[Старчевићева странка права|Старчевићеву странку права]], а [[1910]]. су напустили и традиционални Старчевићев [[антиклерикализам]] и [[1910]]. се уз помоћ католичких интелектуалаца трансформирају у [[Хришћанско-социјална странка права|Хришћанско-социјалну странку права]]. Франковци су годину дана касније променили име у Странка права.
Чврсто стајање у хабсбуршку династију је тешко погодило франковце након [[први свјетски рат|Првог светског рата]] и стварања југославенске државе којој су се жестоко били противили. Франковци су постали не само прогоњени од стране новог режима, него и маргинализирани у обичном народу који се углавном определио за [[Хрватска сељачка странка|Хрватску сељачку странку]]. Од [[1929]]. велики дио франковаца прелазио је у редове [[усташе|усташког покрета]].
=== Идеологија ===
| |||