Странка права — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 6:
Старчевићева Странка права је одбацила оба става и уместо тога као алтернативу истакла концепт самосталне и суверене Хрватске, која, по његовом мишљењу не би требало да има било какве везе с другим јужнословенским народима, поготово [[Срби]]ма. Због тога се Старчевић сматра оцем модерног хрватског национализма, који се често изједначава са идеологијом названом по његовој странци - [[праваштво]].
Уз Старчевића, један од вођа Странке био је и [[Еуген Кватерник]] који се залагао за револуционарно рушење Аустро-Угарске по узору на многе сличне покрете у Европи [[19. век]]а. Старчевић и Кватерник су засновали праваштво као потпуну супротност [[Илирски покрет|илирцима]], који су се до 1848. ослањали на бечки двор против Мађара.{{sfn|Banac|
Кватерникова настојања су резултирала неуспешном [[Раковичка буна|Раковичком буном]] [[1871]]. године који многи хрватски историчари данас сматрају првим покушајем стварања самосталне хрватске државе. Због издаје у властитим редовима и неучествовања већине руководства Странке права и Анте Старчевића, устанак је угушен. Погинули су вође буне Еуген Кватерник, Анте Ракијаш и Вјекослав Бах, а командант побуњене војске [[Раде Цујић]] успео је преко Босне пребећи у Србију.
Ред 12:
Странка права је 1870-их и 1880-их наставила да расте, а посебан подстицај јој је дао ауторитарни режим [[Куен Хедервари|Куена Хедерварија]], који је у много чему компромитирао дотадашњу Народну странку као компромисерску. Праваштво је посебно расло у редовима интелигенције и радикалне омладине.
Међутим, почетком 1890-их долази до раскола у Странци права, на коју све већи утицај има [[Јосип Франк]] као представник нове, прагматичне струје која држи да ће Хрватска своју државност остварити с пуним ослањањем на хабсбуршки двор. Раскол је изазвала струја на челу с [[Јосип Франк|Јосипом Франком]] која се залагала за ублажавање дотадашњег бескомпромисног залагања за независну хрватску државу, односно све јаче ослањање на Беч и царску владу. Тој струји, која ће се касније називати
Ред 21:
=== Идеологија ===
{{main|Хрватско државно право}}
[[Хрватско државно право]] које је заговарала Странка права је [[национализам|националистичка]] политичка концепција, која је представљала једно од главних начела хрватске националне политике од средине [[19. век]]a (односно од ''[[Илиризам|Илирског покрета]]'') до средине [[20. век]]а. Концепт „хрватског државног права“ базиран је на идеји да [[Хрвати]] као народ имају наводно „неотуђиво историјско право“ (на основу наводне "''првостечености''") да успоставе своју националну државу на свим територијама које су (по уверењима хрватских историчара и политичара) привремено биле под влашћу [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Хрватске у раном средњем веку]], односно у време хрватских народних краљева (до [[1102]]. године). Концепција „хрватског државног права“ је употребљавана као изговор којим би се оправдало стварање [[Велика Хрватска|Велике Хрватске]]. Најрадикалнија концепција „хрватског државног права“ је заступана од стране [[Анте Старчевић]]а (оснивача Странке права), а обухватала је све територије од [[Алпи|Алпа]] до [[Тимок]]а заједно са северном Албанијом.{{sfn|Banac|
Не обазирући се ни на историјске и политичке чињенице, Старчевић и његови праваши су тврдили да постоје само два јужнославенска народа, Бугари и Хрвати. По Старчевићу Хрватска је обухватала подручје од Алпа на северу, до Македоније и Бугарске на југу. Словенце је називао Алпским Хрватима, а Србе је прогласио Хрватима.{{sfn|Tomasevich|2002|pp=3–4}} Праваши су као свој циљ поставили стварање Велике Хрватске и ослобођење Хрватске и Босне и Херцеговине од вишевековне аустријске и турске владавине.{{sfn|Баста|1986|pp=19}}
| |||