Ежен де Боарне — разлика између измена

нема резимеа измене
м (datum)
Као пасторак [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона Бонапарте]] учествовао је с њим у походу на Египат и у [[Битка код Маренга|бици код Маренга]] (1800). Постао је 1805. године вицекраљ [[Наполеонова Италија|Италије]], а 1807. године и наследник њеног престола.
 
У рату 1809. године командовао је италијанском армијом у [[Битка код Раба|бици код Раба]] и [[Битка код Ваграма|код Ваграма]]. У [[Наполеонова инвазија на Русију|походу на Русију]] 1812. године командовао је снагама од 80.000 људи. У [[Бородинска битка|Бородинској бици]] на челу левог крила јуричао је на јак редут Батерију Рајевског. При повлачењу из Русије под тешким околностима успео је да доведе остатке [[велика армија|Велике армије до Лабе. Вративши се затим у Италију, неко време је давао успешан отпор Аустријанцима, али је 16. априла 1814. године морао с њима да закључи примирје. У току Наполеонових [[сто дана]] остао је по страни.до
[[лаба|Лабе]]. Вративши се затим у Италију, неко време је давао успешан отпор Аустријанцима, али је 16. априла 1814. године морао с њима да закључи примирје. У току Наполеонових [[сто дана]] остао је по страни.
 
== Литература ==