Наполеонова инвазија на Русију — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 57:
[[Датотека:Prianishnikov 1812.jpg|мини|десно|300п|"У [[1812]]", рад Илариона Прјанишникова]]
 
Како је велики део француске војске ушао у Москву започела је борба у којој се сваки војник борио за себе и тражио је храну само за себе. Настао је потпуни хаос, у коме су се изгубиле везе официра и војника. Све то је допринело ватри, али није њен главни узрок. Чак и пре него што је [[Михаил Кутузов|Кутузов]] наредио градоначелнику Москве Фјодору Растопчину да запали све што би било Французима од користи, Фјодор је извршио припреме да запали све што би Французи могли да користе: залихе хране, складишта жита, трговине и залихе текстила. Пре него што је напустио град Растопчин је наредио полицијском суперинтендантунадзорнику да запали не само залихе, него и све што се може запалити. Две трећине Москве је било од дрвених кућа, па је [[Москва]] темељито изгорела. Процена је да је четири петине Москве било потпуно уништено. Французи су тако остали без склоништа у граду. Пре напуштања Москве и Наполеон је дао наређење да се запали Кремљ и све јавне зграде. Осим тога француска Велика армија је била незадовољна условима и тиме да се не види знак победе, па је почела са пљачком и тога што је остало од Москве.
[[Датотека:Minard.png|десно|мини|300п|Дијаграм Шарла Минара показује јачину француске војске за време марша на Москву и натраг. На доњем графу је показана темпаратура при путу натраг.]]