Википедија

Стари двор — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 2:
|име_зграде = Стари двор
|слика = Belgrade Old Court 1.jpg
|наслов = Стари двор, поглед саиз ТргаБулевара Николекраља Пашића.Александра
|почетак =
|крај =
Ред 12:
|статус =
|свечано_отварање =
|саграђена = 18821881-1884; 1947-1949
|очекивани_завршетак =
|отварање =
Ред 25:
|вредност =
|површина =
|архитекта = [[Александар Бугарски]] и Драгиша Брашован
|инжињер =
|конструктор =
Ред 33:
|референце =
}}
'''Стари Двор''' је репрезентативно здање у [[Београд]]у, на углу [[Улица краља Милана (Београд)|Улице Краља Милана]] и улице Драгослава Јовановића, чији главни улаз гледа на [[ТргБулевар Николекраља Пашића]]Александра. Двор, који је подигао краљ [[Милан Обреновић]] у периоду [[1881]]–[[1884]], јебио билаје резиденција краља [[Петар I Карађорђевић|Петра I Карађорђевића]] (у периоду [[1903]]–[[1921]]) и краља [[Александар I Карађорђевић|Александра I]] ([[1921]]–[[1922]]), а данас је седиште [[Скупштина града Београда|Скупштине града Београда]].
 
Стари двор, заједно са зградом Новог двора, данас представља сведочанство првог дворског комплекса у Србији и владавине две династије, [[Обреновићи|Обреновић]] и [[Карађорђевићи|Карађорђевић]]. 
Ред 46:
 
== Стил изградње ==
Ову је зграду у духу [[академизам|академизма]] и са [[ренесанса|ренесансном]]с декорацијом античког, ренесансног и барокног порекла, пројектовао [[Александар Бугарски]],<ref name="Vujovic">Бранко Вујовић, ''Београд у прошлости и садашњости'', издавачка агенција „Драганић“, [[Београд]], [[1994]]. године, стр. 228-229</ref> а на основу замисли и према упутствимасамог краља Милана Обреновића. То је веома репрезентативно здање, које су првобитно красиле и две велике [[купола|куполе]] са [[позлата|позлаћеним]] [[круна]]ма на врху. Међутим како је зграда Старог Двора тешко оштећена у оба Светска рата, данашњи изглед Двора се делимично разликује од првобитног. Неки делови палате су потпуно уништени (на пример ''Дворска капела'') или су измењени. доДвоглавог непрепознатљивостиорла (''великоу степениште'',полету ''Престонана дворана'',врху иугаоне сл.)куполе, Уу социјалистичкомкомунистичком периоду, главни торањзаменила је красила [[петокракаПетокрака звезда|звезда петокрака]], којасимбол јенове државе. токомПочетком [[Демонстрације1997|1997.]] године скинута је петокрака, а у Србијисептембру 1996–1997.|демонстрацијаисте 1996–1997.]]године замењенанакон позлаћенимсанације двоглавимкуполе орломпостављена раширенихје крилапозлаћена скулптура двоглавог орла, даромрад вајара Мирољуба Стаменковића, израђен по пројекту архитекте београдскихЗорана златараЈаковљевића.<ref>А. Кадијевић, ''Естетика архитектуре академизма (XIX –XX век''), Београд, 2005, ст. 302</ref>
[[Датотека:Belgrade Old Court 1.jpg|thumb|Стари двор, поглед ка [[Булевар краља Александра|Булевару краља Александра]]]]
 
Ред 61:
Наредна темељна обнова Старог двора уследила је током [[1930.]] и [[1931.]] под надзором архитекте управе двора [[Драгомир Тадић|Драгомира Тадића]]. Све фасаде и декоративна пластика објекта, првобитно изведени у малтеру, замењени су ликорезачким и украсним радовима у вештачком камену, који су рађени под надзором архитекте [[Светомир Лазић|Светомира Лазића]]. Стари двор је тешко оштећен у бомбардовању Београда [[6. април|6. априла]] [[1941.]] године. После ослобођења и друштвених промена које су потом наступиле, старо дворско здање добило је нову намену. Изменама насталим током реконструкције 1947-1949. године, грађевина је добила не само нову функцију већ и потпуно ново решење улазне партије и фасаде према Булевару краља Александра, према пројекту архитекте [[Драгиша Брашован|Драгише Брашована]]. Приликом ове реконструкције уклоњене су и две мање куполе са краљевским крунама, а на обновљене делове фасада нису враћена некадашња краљевска знамења. Реконструкција и уређење ентеријера изведени су према пројекту архитекте Александра Ђорђевића. Посебна пажња посвећена је уређењу свечане сале која је украшена новим државним и републичким симболима, као и витражима са темама из [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]]. Осим Брашована и Ђорђевића у реконструкцији здања учествовали су и други домаћи архитекти, између осталих [[Братислав Стојановић]], [[Милан Минић]], [[Слободан Михаиловић]] и [[Момчило Белобрк]].
 
У овом Двору је била званична [[Краљевска Резиденција]], али је палата повремено коришћена и у друге сврхе. Тако је овде [[1919]]. и [[1920]]. године [[Привремено народно представништво Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца|заседала Скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]]. У овом Двору су приређивани званични [[пријем]]и и друге државне функције. После [[Други светски рат|Другог светског рата]] у згради Старог двора налазио се [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијум Народне скупштине]], [[Влада ФНРЈ]] и [[Савезно извршно веће]]. Од [[1961.]] у Старом двору смештена је [[Скупштина града Београда]]. Зграда Старог двора је [[1983.]] године проглашена за споменик културе.<ref>Службени лист града Београда бр. 4/83</ref><ref>[http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/zgrada_starog_dvora.html Завод за заштиту споменика културе града Београда]</ref>
 
== Галерија ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Стари_двор”