Нови двор — разлика између измена

|саграђена = [[1911-1922]]; 1948-1953

|архитекта = [[Стојан Тителбах]] <br /> [[Момир Коруновић]] (надзор) <br /> [[Милан Минић]] (измене)

'''Нови двор''' је монументално здање у центру Београда, на Андрићевом венцу у коме се налази седиште [[Председник Републике Србије|Председника Републике Србије]]. Ова грађевина је споменик културе под заштитом државе. <ref>[http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/stari_grad/zgrada_novog_dvora.html Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda]</ref> Изграђена је у периоду од [[1911]]. до [[1922]]. године закао резиденцијалне потребедвор [[ПетарАлександар I Карађорђевић|краљаКраља ПетраАлександра ПрвогI Карађорђевића.]]. Двор је саграђен према пројекту архитекте [[Стојан Тителбах|Стојана Тителбаха]] ([[1877]] — [[1916]]) у академском маниру, са елементима [[Ренесанса|ренесансне]] и [[барок]]не архитектуре, али је оригинални изглед временом измењен.

Налази се на Андрићевом венцу број 1 и са зградом [[Стари двор|Старог двора]], у којој се налази [[Скупштина града Београда]], чини значајну амбијенталну целину - дворски комплекс на [[Теразије (улица у Београду)|Теразијама]] тј. градске дворове.

ОбјекатУ Новом двору је користиоборавио [[Александар I Карађорђевић|краљ Александар]], у њему је био смјештенсмештен [[Музеј кнеза Павла]]. Од [[19501953]]. године Нови двор користили су [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Извршно веће Србије]], [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштина Србије]] (данас преко пута у Улици краља Милана), [[Председништво СР Србије|Председништво Србије]] и, најдуже, [[председник Републике Србије]] са пратећим службама.

Подизању Новог двора за престолонаследника Александра I Карађорђевића приступило се 1911. године, према пројекту [[Стојан Тителбах|Стојана Тителбаха]].<ref name=AK>А. Кадијевић, Естетика архитектуре академизма ( XIX –XX век), Београд, 2005.</ref> Камен темељац за изградњу двора је положен 14. септембра 1911. Овој свечаности су присуствовали краљ Петар Први, [[Патријарх српски Димитрије|митрополит Димитрије]], министри, државни саветници и виши официри. Објекат је грађен на месту порушеног Дворца престолонаследника [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновића]], који је саградио [[милош Обреновић|кнез Милош]] у току своје друге владавине од [[1858]]. до [[1860]]. године. У овом објекту било је смештено Министарство спољних и унутрашњих послова све до рушења објекта [[1911]]. године. ИзградњаУ дворатоку је[[Први завршенабалкански 1914.рат|првог године,Балканског]] али је већ токоми [[Први светски рат|Првог светског рата]] зградадолази биладо значајнопрекида оштећенаизградње. УИзградња токуНовог [[Првидвора балканскије рат|првогзавршена Балканског]]1914. игодине, али је већ током [[Први светски рат|Првог светског рата]] долазизграда добила прекидазначајно изградњеоштећена. У Првом светском рату зграда је директно погођена гранатама, а у истом периоду у њој се налазила и [[Аустроугарска|аустријска]] команда.<ref>Светлана В. Недић, О неким питањима изворне архитектуре Новог двора, Наслеђе III, Београд 2001.</ref>

Зграда Новог двора, са четири етаже и карактеристичним угаоним кубетом, представља вредно архитектонско остварење београдског градитељства после Првог светског рата. Просторна организација зграде Новог двора одређена је пројектом из [[1911.]] године у складу са наменом здања. У приземљу се налазила дворана за пријеме и трпезарија. С обзиром на локацију, коју одређује угао двеју улица и денивелација терена, свечани улаз у Нови двор пројектован је из правца Старог двора, што се одразило и на архитектонску композицију фасада које су различито обликоване у зависности од функцоналног распореда унутрашњег простора, али и од оријентације у односу на непосредну околину. У приземље се улазило из правца Старог двора, преко монументалног степеништа под овалном колонадом са удвојеним стубовима. Степениште је, преко улазног хола, водило до централног вестибила из којег се могло приступити великом салону и осталим одајама распоређеним око вестибила: мањим салонима, трпезарији и помоћним просторијама. Лево од улазног хола налазило се главно степениште, повезано са вестибилом. Бочни, споредни улаз са мањим степеништем налазио се са горње стране [[Пионирски парк|Дворског парка]]. На првом спрату биле су смештене краљеве и краљичине приватне и радне просторије: спаваће собе са пратећим одајама, кабинети, салони, библиотека и трпезарија. На другом спрату налазили су се енглески и јапански салон, спаваће собе и библиотека. Намештај и уређење простора носе особености стилова [[Луј XIV|Луја XIV]], [[Луј XV|Луја XV]] и [[Луј XVI|Луја XVI]].

Архитектура Новог двора подржавала је идеју историјског заокруживања дворског комплекса, тако што је сама грађевина обликована као пандан Старом двору. Двоспратно здање обликовано је у стилу академизма, са стилским елементима преузетим углавном из ренесансне и барокне архитектуре.<ref name= AK/> Најрепрезентативнија фасада окренута је према врту, а угаони ризалит обликован је у виду куле са куполом слично решењу примењеном на згради Старог двора. У систему рашчлањавања фасада централну композицију представљају приземље и први спрат решени као јединствена композициона целина, сутерен је обликован рустично, док је други спрат третиран независно, са системом поделе фасадних површина и мање упадљивом архитектонском пластиком. Разуђеност главне фасаде постигнута је истицањем бочних и средишњег ризалита, у чијем је средишту позициониран главни улаз, истакнут овалним тремом.<ref>Марко Поповић, Хералдички симболи на јавним здањима Београда, Београд 1997, 75-79, 138-139.</ref> У лунети средишњег ризалита налазио се монументално обликован потпуни грб краљевске династије Карађорђевић. Највиши и уједно најдоминантнији део Новог двора - кула са куполом и шиљком на чијем врху се налазила бронзана фигура двоглавог орла у полету представља главни архитектонски елемент који спаја фасаде према улицама Краља Милана и Андрићев венац. Поред хералдичких знамења, посебно је значајна композиција која је била постављена на сам завршетак угаоног ризалита, испод куполе, две истоветне, симетрично постављене представе штитова с крстом и четири оцила, то јест део грба [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] и касније интегрални сегмент грба [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]]. Централни мотив фасадне композиције према улици Андрићев венац представља лучни ризалит над чијом се атиком налазила декоративна композиција са грбом у средишту.

Нови двор је био званична резиденција [[Александар I Карађорђевић|краља Александра Карађорђевића]] од [[1922]]. до [[1933]]. године. Након тога краљ Александар се сели на [[Дедиње]], јер, наводно,а нијеНови волеодвор дауступа будеза украљевски блиском контакту са поданицимамузеј, акасније Новиназван дворМузеј уступакнеза МузејуПавла, који сеје у њега сели у јуну месецуотворен  18.1.[[19341936]]. године. <ref>Александар Игњатовић, Архитектура Новог двора и Музеја кнеза Павла, у: Музеј кнеза Павла, Београд 2009.</ref>

Пројекат адаптације унутрашњег простора за потребе музеја потписали су архитекти [[Драгиша Брашован]] и [[Иван Здравковић]]. Музеј, тада са називом [[Музеј кнеза Павла]], отворен је за јавност [[18. јануар]]а [[1936]]. године. У сутерену зградеприземљу смештенебили су радионицеизложени предмети материјалне културе из преисторије, лабораторијеантике и фотографскисредњег атеље,века; докпрви суспрат убио приземљује приказанерезервисан праисторијска,за грчка,споменике римсканационалне историје и средњовековнајугословенску збиркауметност 19. Првивека; спратна биодругом јеспрату резервисанналазила засе радовезбирка југословенскихсавремене сликараевропске иуметности, вајарау [[XVIII]]којој ису [[XIX]]важно векаместо заузимала дела домаћих уметника.. У музеју је [[1939]]. године одржана изложба италијанског сликарства, до тада невиђена у Србији. Биле су изложене слике тада највећих уметника: [[Тицијан Вечели|Тицијана]], [[Каравађо|Каравађа]]... Збирке музеја налазиле су се у Новом двору све до [[1948]]. године, када је зграда уступљена [[Народна скупштина Републике Србије|Скупштини Србије]].

Битне измене у архитектонској композицији [[фасада]], као и у унутрашњем распореду простора, наступиле су тек у периоду од [[1948]]. до [[19501953]]. године, када су предузети опсежни радови преуређења Новог двора за потребе [[ИзвршноПредседништва већевладе СкупштинеНРС СР Србије|Извршног већа Србије]], изведени према пројекту архитекте [[Милан Минић|Милана Минића]]. Главне промене настале су на делу зграде, окренутом према Старом двору, где је проширена ранија грађевинска линија за 7,5 метара, тако да је кроз [[сутерен]], приземље и први спрат извршено проширење објекта. У дограђеном делу формирана је свечана сала, а просторије распоређене око централног [[вестибил]]а претворене су у [[салон]]е. На угловима крила зграде дограђена су два такозвана охридска салона са [[ентеријер]]ом изведеним у дуборезу. Фасада према Старом двору добила је потпуно ново архитектонско решење истакнуто колонадом јонских стубова, док су ивични фронтови и линије оригиналног решења задржани према улицама Краља Милана и Андрићевом венцу.

Главни улаз у приземље оријентисан је из правца накадашње Дворске баште, а данас [[Пионирски парк|Пионирског парка]]. Иста диспозиција простора спроведена је и на првом спрату, изузев простора нове сале где су порушене таванице како би се добила висина потребна свечаној сали. На другом спрату налази се посебно уређена велика тераса, поплочана [[мермер]]ом. Најочигледније измене видљиве су на фасадама објекта. Доградњом према Старом двору, створено је издужено фасадно платно са монотоним ритмом прозора и дугом [[колонада|колонадом]] стубова.