Светлана Алексијевич — разлика између измена

нема резимеа измене
(Нова страница: {{Књижевник | име = Светлана Алексијевич | боја = | слика = Swetlana Alexijewitsch 2013.jpg | сли…)
 
}}
 
'''Светлана Александровна Алексијевич''' ({{јез-рус|Светла́на Алекса́ндровна Алексие́вич}}; {{јез-блр|Святлана Аляксандраўна Алексіевіч}}; рођена [[31. мај]]а [[1948]]. у Станиславу, данас [[Ивано-Франкивск]]) [[белорусија|белоруска]] је новинарка и списатељица која ствара на [[руски језик|руском језику]]. За своје „полифонијско писање, које представља споменик патњи и храбрости нашег доба” [[8. октобра]] [[2015]]. додељена јој је [[Нобелова награда за књижевност]].<ref>-{Blissett, Chelly. "[http://yekaterinburgnews.com/daily-news/author-svetlana-aleksievich-nominated-for-2014-nobel-prize/7457/ Author Svetlana Aleksievich nominated for 2014 Nobel Prize]". ''Yekaterinburg News''. January 28, 2014. Retrieved January 28, 2014.}-</ref><ref name=svd1>{{cite web|last1=Treijs|first1=Erica|title=Nobelpriset i litteratur till Svetlana Aleksijevitj|trans_title=Nobel Prize in literature to Svetlana Aleksijevitj|date=8 October 2015|url=http://www.svd.se/nedrakning-snart-avslojas-nobelpriset-i-litteratur|website=www.svd.se|publisher=Svenska Dagbladet|accessdate=8 October 2015}}<br />[http://www.bbc.com/news/entertainment-arts-34475251 Svetlana Alexievich wins Nobel Literature prize], [[BBC News]] (8 October 2015)</ref> „Користећи изузетан метод, пажљиво уклопљен колаж људских гласова, Алексијевичка продубљује наше разумевање целе једне ере”, наводи се у образложењу Шведске академије.
'''Светлана Александровна Алексијевич'''
 
Њене најпознатије књиге писане су у жанру уметничке и документарне прозе, почев од дебитантског остварења које се бави женама током [[други светски рат|Другог светског рата]] – ''[[Рат нема женско лице]]'' (објављено [[1987]]). Серију ''Гласови утопије'' коју је започела дебитанстким романом завршила је [[2013]]. делом ''[[Време секонд-хенда]]'' које се бави животним питањима обичних људи на постсовјетском простору. Бавила се последицама [[чернобиљска катастрофа|Чернобиљске хаварије]] кроз документарни роман ''[[Чернобиљска молитва]]'' (1997), совјетском улогом у [[Рат у Авганистану (совјетска инвазија)|рату у Авганистану]] у делу ''Дечаци од цинка'' (1990), те дечијим погледима на ратове у делу ''[[Последњи сведоци]]'' (1985).
 
Њене књиге, у којима је писала о ратним ужасима у првом лицу, преносећи речи сведока кроз својеврсни колаж монолога, преведене су на 35 језика, али још увек нису објављене у Белорусији. Ћерка сеоских учитеља, Светлана Алексијевич је студирала новинарство у Белорусији, која је у то време била део СССР-а.
 
Извесно време је радила у редакцијама локалних листова, а потом и као учитељица у провинцији. Након дванаест година самовољног егзила у [[енглеска|Енглеској]], [[француска|Француској]] и [[немачка|Немачкој]], од 2011. године живи у Минску.
 
Добитница је многих награда међу којима се посебно издваја награда за мир Удружења немачких издавача која јој је додељена 2013. године
 
Алексијевичева је једна од тек 14 жена које су досад освојиле Нобелову награду за књижевност. Написала је и три позоришна комада и сценарио за 21 документарни филм.
 
== Референце ==
{{извори}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Svetlana Alexievich}}
* {{ру}} {{ен}} {{званичан сајт|http://alexievich.info/}}
* [http://www.a-z.ru/women/texts/aleksir.htm Одломци из књиге ''Рат нема женско лице'']
* [http://belarusdigest.com/story/svetlana-alexievich-belarusian-language-rural-and-literary-unripe-14532 Ачексијевичева о белоруском језику]
* {{imdb|6714046}}
 
{{DEFAULTSORT:Алексијевич, Светлана}}
[[Категорија:Рођени 1948.]]
[[Категорија:Совјетски књижевници]]
[[Категорија:Белоруски књижевници]]
[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Белоруски новинари]]
[[Категорија:Пацифисти]]
[[Категорија:Нобеловци за књижевност]]