Франце Прешерн — разлика између измена

| име = Франце ПрешеренПрешерн

| опис_слике = Франце ПрешеренПрешерн (Голдштајн 1850 г.)

'''Франце ПрешеренПрешерн''' ({{јез-сл|France Prešeren}}; [[Врба (село у Словенији)|Врба]], [[3. децембар]] [[1800]] — [[Крањ]], [[8. фебруар]] [[1849]]) је био [[словенија|словеначки]] књижевник.

ПрешеренПрешерн је рођен [[1800]]. године у селу [[Врба (село у Словенији)|Врби]], у тадашњој [[Аустрија|Аустрији]]. Основну школу је завршио близу свог родног места, а гимназију у [[Љубљана|Љубљани]]. Права је учио у [[Беч]]у, живећи оскудно. Радио је упоредо као наставник у једном васпитном заводу за племићке синове, а када је изгубио то место, јер се огрешио о строге религиозне назоре те школе, био је домаћи учитељ. По завршеним студијама Прешерен се вратио у Љубљану као доктор права. У почетку је служио бесплатно као млад чиновник у државној администрацији, потом је дао оставку и радио као адвокатски приправник у Љубљани. Касније је положио и [[адвокат]]ски испит, али се његове материјалне прилике ни тада нису побољшале. Судбина никада није била наклоњена овоме великом песнику: живео је у беди до краја живота. Напаћен и разочаран, умро је [[1849]]. године у [[Крањ]]у.

ПрешеренПрешерн је у животу имао једног великог пријатеља. То је [[Матија Чоп]], његов друг из детињства. Чоп је био слободоуман и напредан дух, веома учен. Он први отворено и смело устаје против назадних и старинских схватања о књижевности, и својим талентом и великим знањем брани народни језик и народну поезију. Поред осталих, он је са Прешерном кренуо песнички алманах „''-{Kranjska čbelica}-''“, у којој је ПрешеренПрешерн објавио своје прве песме. Назадни [[клер]]икални и аустрофилски духови бунили су се против Чопових идеја и против Прешернове еротичне поезије, али је омладина била уз Чопа и Прешерна. Чоп је у Прешерну видео великог песника, зато га је бранио и подстицао на стварање; ПрешеренПрешерн је опет у њему нашао свога учитеља и друга у борби. Чопова смрт је за њега била велики удар. Он му посвећује спев ''-{Krst pri Savici}-'' (Крштење код Савице) и [[елегија|елегију]] у спомен [[Матија Чоп|Матије Чопа]].

Поред овога великог пријатеља, ПрешеренПрешерн је имао и једну велику љубав, достојну помена због песама које је инспирисала песнику. Као Петрарка Лаури, тако је и ПрешеренПрешерн испевао ''-{Sonetni Venec}-'' (Сонетни Венацвенац) својој драгој. Сваки нови [[сонет]] почиње последњим стихом претходног. Тих четрнаест стихова који се понављају чине последњи, петнаести сонет — магистрале. Слова којима почињу стихови магистрала дају име његове драге: '''Примицови Јулији'''. Ту конвенционалну и виртуозну технику сонета ПрешеренПрешерн је мајсторски савладао и њоме изразио своју сетну и болну љубав уједно са снажним и племенитим родољубљем. То су најлепше љубавне песме у словеначкој књижевности, пуне топлине, нежности и отмене сете. „Крштење код Савице“ је романтични [[еп]], са предметом из најстарије словеначке историје. Ту је опевана љубав последњег многобошца '''Чртомира''' према лепој хришћанки '''Богумили'''. Под њеним утицајем Чртомир се покрштава, али се Богумила не удаје за њега, већ и даље живи у верском заносу и у нади да ће се на оном свету састати са Чртомиром, који се, разочаран у љубави, и сам одаје сав вери.

Водник је писао песме у народном духу и на народном језику, али је то више поучна и добронамерна поезија, одвећ једноставна и песничким обликом и садржајем. Зато се ПрешеренПрешерн сматра каоза творацтворца праве националне поезије. Он је створио нов песнички језик из елемената словеначког народног говора и народне песме словеначке и био принуђен да створи сасвим нову версификацију. Нови метрички облици које је ПрешеренПрешерн створио толико су савршени и мелодични, да је до данас остао ненадмашан и с правом назван највећим словеначким песником. Његова снага у изразу, склад у композицији, ритам који одговара основном песникову расположењу извиру из његове велике и богате песничке душе. Код њега је, као код свих великих песника, лепота израза једнака снази осећања.

ПрешеренПрешерн је писао и сатиричне песме, и то су прве [[сатири]]чне песме у словеначкој поезији. Оне су пуне духа и ироније, умерене и дискретне. У њима исмева лажни морал, књижевне цензоре и људе који служе туђину.