'''Марко Даковић''' је једна од најистакнутијих личности у политичком животу [[Црна Гора|Црне Горе]], народни трибун и адвокат. Рођен је [[20. фебруар]]а [[1880]]. године на [[Грахово (Никшић)|Грахову]] у [[Књажевина Црна Гора|Црној Гори]]. Даковићи представљају огранак Вујачића. Основну школу завршио је у родном мјесту, а гимназију и [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет у Београду]]. Незванично је прозван вођом ''Младе Црне Горе''. Један је од оснивача удружења црногорских студената на Универзитету у Београду. Био је први предсједник ''[[Клуба црногорске универзитетске омладине]]'' које је критички било настројено према режиму [[никола I Петровић|краља Николе]]. Поменуто удружење је издало прокламацију под називом ''[[Ријеч црногорске универзитетске омладине]]'' којом је изнет став поводом усвајања првог црногорског [[Никољдански устав|првог црногорског устава]]. Један од потписника је био и Марко Даковић. [[1906]]. црногорски студенти си издали и другу прокламацију која је разочарала књаза и владу. Резултат тога је био подизање оптужнице против студената, међу којима је био и Марко. [[Оптужница]] их је теретила да су својом прокламацијом увредили двор. На [[суд]]у су се од студената истакли [[Петар Ражнатовић]], [[Радоје Чобељић]] и Марко Даковић који је говорио ''четири уре''. Вијеће Обласног суда на [[Цетиње|Цетињу]] којим је предсједавао судија [[Митар Вукчевић]] и чланови судског вијећа: судије [[Јанко Дрљевић]] и [[Душан Филиповић]], одлучило је да студенте ослободи оптужбе. У [[Бомбашка афера|бомбашкој афери]] [[1907]] — [[1908]], Марко је осуђен на [[смртна казна|смрт]] у одсуству, али је општом [[амнестија|амнестијом]] [[1913]]. године помилован од [[никола I Петровић|краља Николе]]. За вријеме [[Први светски рат|Првог свјетског рата]], Марко је интерниран у [[логор Карлштајн]] гдје је остао до слома [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Марко је на изборима за ''[[Подгоричка скупштина|Велику народну скупштину српског народа у Црној Гори]]'' [[1918]]. године изабран за посланика, а био је и члан Извршног одбора скупштине. Марко је био и народни представник у ''[[Привремено народно представништво Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца|Привремено народно представништво]]'' [[1919]], и ''[[Уставотворна народна скупштина Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца|Конституанту]]'' [[1921]]. године. У [[Краљевина Југославија|Краљевини СХС]] није био члан ниједне политичке странке, а [[1923]]. године образовао је ''Групу независних посланика''. Поред политике, Даковић се бавио и адвокатуром у [[Подгорица|Подгорици]]. После [[Војни пуч од 27. марта 1941.|мартовског пуча]], ушао је у [[Прва влада Душана Симовића|владу]] [[Душан Симовић|генерала Симовића]] као министар без портфеља. Послије [[Априлски рат|априлског слома]], при путу у емиграцију авион у коме се налазио Даковић је срушен изнад [[Атина|Атине]], а он је том приликом погинуо.
