Франсиско Хавијер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 12:
Краљ [[Жоао III од Португала]] је тражио језуитске мисионаре за рад у португалској источној Индији. Због тога је позвао Франсиска Ксавера. Кренуо је [[7. априла]] [[1541]]. заједно са још два језуита и са новим вицекраљем Мартимом де Сусом. Од августа 1541. до марта 1542. били су на [[Мозамбик]]у, а одатле су [[6. маја]] [[1542]]. дошли до [[Гоа|Гое]], главног града португалских индијских колонија. Франсиско је био [[апостолски нунције]] и три године је деловао из Гое.
 
Своју прву мисионарску активност имао је међу рониоцима бисера Паравасима на источној обали јужне Индије. После тога оријентисао се на покрштавање краља Траванкора. Посетио је и [[Шри Ланка|Шри Ланку]]. Незадовољан резултатима своје мисионарске активности запловио је источно 1545. Планирао је да се бави мисионарском активношћу на острву [[Сулавеси]]. Стигао је у октобру у Малаку1545[[Малака|Малаку]] [[1545]]. и узалуд је чекао три месеца брод за Сулавеси. Одустао је и [[1. јануара]] [[1546]]. је отпловио за острво [[Амбон]], где је остао до средине јуна. Посетио је и остала [[Молучка острва]], укључујући Тернат и Мор. Кратко након ускрса вратио се на Анбон, па на Малаку. Био је разочаран водством у Гои, па је писао краљу Жоау III и тражио је да се успостави [[инквизиција|инквизиција]] у Гои. Инквизиција је почела са радом тек осам година након његове смрти.
 
Иницирао је промену у источној Индонезији. Радио је од 1546-1547 на Молучким острвима и поставио је темеље сталне мисије. Када је он напустио Молучка острва други су наставили са његовим радом. До 1560их било је 10.000 католика у том подручју, највише на Амбону. До 1590их било је 50.000 до 60.000 католика на Молуцима.