Школа средњег пута — разлика између измена

нема резимеа измене
м (sitno)
Нема описа измене
{{будизам}}
'''Школа средњег пута''' <ref name="{{sfn|Ju-Lan-|1977|pp=271-285"/>}} ({{јез-са|माघ्यमक}} ''Madhyamaka'' '''мадјамака''') такође позната као '''школа празнине''' <ref name="{{sfn|Ju-Lan-|1977|pp=271-285"/>}} ({{јез-са|माघ्यमक}} ''Śūnyavāda'' '''шуњавада''') је била филозофска школа [[махајана]] [[будизам|будизма]] коју је утемељио индијски филозоф [[Нагарђуна]] у [[2. век]]у.
 
Према шуњавади, и субјекат и објекат су свести нестварни, односно читава стварност је празнина (''[[шуњата]]''). Она је проглашавала ништавност свих емпиријских појмова које заступа [[тхеравада|теравада]] (као [[дарма]] или [[пет гомила]] бића). Збога наглашавања "ничега" (''шуња'') ова школа је позната као шуњавада.<ref name=autogenerated1>Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.</ref>
Овој школи је била супротстављена [[школа свести]], која је заступала идеализам спознајне свести.
Школа празнине је играла важну улогу у развоју [[Кинески будизам|кинеског будизма]]<ref name="Kembridž-80-84">Kembridžova ilustrovana istorija religije ), Stylos, Novi Sad. 2006. ISBN 978-86-7473-281-6.</ref>, где је прихваћена под називом ''K'ung tsung''.<ref name="{{sfn|Ju-Lan-285-296">Fung Ju-Lan, ''Istorija kineske filozofije'' ), NOLIT, Beograd. |1977. |pp. =285-296</ref>|id=|pages=80-84}}</ref> Такође је утицала на [[зен]].<ref name="{{sfn|Ju-Lan-|1977|pp=285-296"/>}}
 
== Етимологија ==
Школа Средњег пута предлагала је теорију двоструке истине: истине у обичном смислу и истине у вишем смислу. Не само што постоје две врсте истине већ су те врсте на различитим разинама. Тако оно што је на нижој разини истина у вишем смислу, постаје на вишој разини само истина у обичном смислу. Један од кинеских великих учитеља ове школе [[Jizang|Чи-цанг]] (549—623), описујући ову теорију, тврди да укључује три следеће разине двоструке истине:
 
(1) Прост свет све ствари узима као да су заиста ''yu'' (биће, постојеће), а ништа не зна о ''wu'' (небићу, непостојећем). Зато су им буде говориле да су све ствари ништавне. Рећи на тој разини да су све ствари постојеће, здраворазумска је истина, а рећи да су све ствари непостојеће јесте истина вишег смисла.<ref name="{{sfn|Ju-Lan-|1977|pp=271-285"/>}}
 
(2) Једнострано је рећи да су све ствари постојеће, али је такође једнострано рећи да су све ствари непостојеће. Обе ове тврдње су једностране, јер дају људима погрешан утисак да непостојање проистиче само из одсуства, или уклањања постојања. Међутим, у стварности, оно што је ''yu'' истовремено је и оно што је ''wu''. На пример, нема потребе да се уништи сто који стоји пред нама да би се показало како престаје да постоји. У ствари, он све време престаје да постоји. Овоме је разлог чињеница да, кад човек почне да уништава сто, сто који човек намерава да уништи већ је престао да постоји. Сто у садашњем тренутку више није сто из претходног тренутка. Стога рећи на другој разини да су све ствари биће и рећи да су све ствари небиће, представља подједнако здраворазумску истину. Оно што треба рећи јесте да се »неједнострани средњи пут“ састоји у поимању да ствари нису ни постојеће ни непостојеће. То је истина вишег смисла.<ref name="{{sfn|Ju-Lan-|1977|pp=271-285"/>}}
 
(3) Но рећи да се средња истина састоји у оном што није једнострано, значи правити разлике. А сва разликовања су, по себи, једнострана. Стога рећи на трећој разини да ствари нису ни ''yu'' ни ''wu'' и да је у томе неједнострани средњи пут, јесте пука здраворазумску истина. Виша истина се састоји у томе да се каже да ствари нису ни ''yu'' ни ''wu'', нити не-''yu'', не-''wu'', а да средњи пут није ни једностран ни неједностран.<ref name="{{sfn|Ju-Lan-271-285">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije ), NOLIT, Beograd. |1977. |pp. =271-285</ref>}}
 
== Развој школе ==
# на крају стапање мадхјамике са школом [[јогачара|јогачаре]], које су обавили Шантараксита и Камалашила<ref>T. R. V. Murti, The Central Philosophy of Buddhism, 1955.</ref>
Овај облик мадхјамике постао је преовлађујућа филозофија у [[тибетански будизам|тибетанском будизму]].
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Ju-Lan|first=Fung|title=Istorija kineske filozofije|year=1977|url= |publisher= NOLIT|location=Beograd|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Ling|first=Trevor|title=Rečnik budizma|year=1998|url= |publisher= Geopoetika|location=Beograd|id=ISBN 86-83053-14-8}}
* {{Cite book |title=Kembridžova ilustrovana istorija religije|year=2006|url=|publisher=Stylos |location=Novi Sad|isbn= 978-86-7473-281-6}}
 
== Извори ==