Отворите главни мени

Промене

м
Разне исправке
 
== Рани живот ==
Гргур је био син римског патриција Јована{{sfn|Mann|1906|pp=190}}{{sfn|DeCormenin|1857|pp=218}}. У црквену службу ступио је током понтификата папе [[Паскал I|Паскала I]]. Гргур је био кардинал Базилике Светог Марка у Риму{{sfn|Mann|1906|pp=189}}. Као и његов претходник, Гргур је изабран од стране племства. Једногласно је изабран као најдостојнији да преузме титулу епископа Рима. Упркос противљењу, Гргур је постављен за папу у Латеранској палати након одржаних избора октобра 827. године<ref>{{Cite booksfn|last=Hughes|first=Philip|title=History of the Church|volume=II|year=1948|id=|pagespp=183}}</ref>. Освећење је, међутим, одложено до 29. марта 828. године када је избор Гргура за папу потврђен од стране светоримског цара [[Луј II|Луја II]]. Ово одлагање је у складу са документом познатим као ''Constitutio romana'' кога је 817. године донео [[Лотар I]]<ref>{{harvnb|Levillain||pp=644}}</ref>. У складу са овим документом, католичка црква стављена је у подређени положај у односу на Каролиншко царство. Избор папе није могао бити пуноважан без присуства цара.
 
== Понтификат ==
 
=== Грађевински подухвати и верска питања ===
Гргур је допринео архитектонском развоју Рима. Године 833 потпуно је обновио цркву Светог Марка у Риму украсивши зидове мозаицима у византијском стилу<ref>{{harvnb|Mann|1906|pp=189-190}}</ref>. Обновио је атријум базилике Светог Петра и пренео је у њу тело папе [[Гргур Велики|Гргура I Великог]]. Из римских катакомби пренео је у новоизграђене капеле тела [[Свети Севастијан|Светог Севастијана]], Тибуртија и Горгонија<ref>{{citeCite book|last=Goodson|fiirst=Caroline|title=The Rome of Pope Paschal I|year=2010|id=|pages=278}}</ref>. Подигао је олтар у цркви Свете Марије у Трастеверу и основао је манастир у близини цркве{{sfn|Mann|1906|pp=218}}. Поправио је [[Трајанов аквадукт]] који је оштећен током понтификата папе [[Папа Лав III|Лава III]]{{sfn|Mann|1906|pp=217}}. Обновио је делове луке [[Остија|Остије]] оштећене приликом напада Сарацена и преименовао ју је у '''Грегориополис'''<ref>Mann. pp. 216; DeCormenin. pp. 219.</ref>.
 
Гргуров понтификат поклапа се са крајем [[Иконоборство|Иконоборства]] у [[Византијско царство|Византијском царству]]<ref>{{harvnb|Mann|1906|pp=212-213}}</ref>. Гргур је промовисао прославу празника [[Сви свети|Свих светих]] у оквиру Каролиншког царства{{sfn|Mann|1906|pp=230}}. Поставио је [[Ансгар]]а, "Апостола севера", на место хамбуршко-бременског архиепископа 832. године<ref>{{harvnb|Mann|1906|pp=219-220}}</ref>. Послао је 31. марта 837. године палијум архиепископу у [[Салцбург]]у.
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Goodson|fiirst=Caroline|title=The Rome of Pope Paschal I|year=2010|id=|pages=278}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Hughes|first=Philip|title=History of the Church|volume=II|year=1948|id=|pages=183}}
* Levillain, Philippe, ''The Papacy: Gaius-Proxies'', Routledge (2002)
1.506.851

измена