Никанор Пара — разлика између измена

Доживљаји у иностранству, у развијенијим и културно другачијим земљама од [[Чиле]]а, били су од кључне важности за настанак његове друге збирке поезије под насловом ''Песме и антипесме'' (1954),{{напомена|Пара је хтео да назове књигу ''Оксфорд 1950'', али се определио за наслов ''Песме и антипесме'' након што је излогу једне оксфордске књижаре угледао примерак збирке ''Apoèmes'' француског писца Анрија Пишета.<ref name=bbc />}} у којој је аутор наступио са новим концептом [[антипоезија|антипоезије]], који се супротстављао традиционалној [[Поезија|поезији]], владајућој у његовој земљи и предвођеној песницима као што су [[Пабло Неруда|Паблом Нерудом]], [[Висенте Ујдобро|Висенте Ујдобро]] и [[Пабло де Рока|Пабло де Рока]],<ref name=Leo /><ref name=bio /> и који је начинио радикалан рез у чилеанској и хиспаноамеричкој поезији.<ref name=pres>[http://www.memoriachilena.cl/602/w3-article-3629.html Presentación de Nicanor Parra]. ''Memoria Chilena''. Приступљено 08.04.2012.</ref> Антипесме из ове збирке одликују се [[Fabula|наративним]] приступом, који се често врти око [[Хероји|антихероја]], и колоквијалним језиком, у којем се истичу [[хумор]] и [[иронија]].<ref name=bbc /> Са оваквим начином стварања поезије Пара ће започети интензивну књижевну активност која ће га учинити познатим на националном и међународном плану.<ref name=bio />