Никанор Пара — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 43:
=== Академска каријера и уметничка консолидација ===
[[Датотека:Casa Central de la Universidad de Chile.jpg|thumb|
Вратио се из [[САД|Сједињених држава]] између [[1945]]. и [[1946]]. године и постао [[Професор|титуларни професор]] рационалне [[Механика|механике]] на Чилеанском универзитету. Недуго затим, 1948. године, именован је за управника Инжењерске школе при истом универзитету, положај који ће заузимати двадесет година.<ref name=bio />
Године [[1949]], захваљујући стипендији [[Британски савет|Британског савета]], отишао је у [[Оксфорд]] на студије [[Космологија|космологије]], али уместо да се фокусира на [[Математика|математику]], време је проводио пишући [[поезија|поезију]].<ref name=bbc /> Боравак у [[Енглеска|Енглеској]] се продужио до [[1952]], и у том периоду је имао прилике да чита класичне европске писце и да се удуби у [[Психоанализа|психоанализу]].<ref name=Leo /><ref name=bio /> Са пута у Енглеску вратио се ожењен са [[Шведска|Швеђанком]] Ингом Палмен.<ref name=chil>{{cite news |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |title=Otorgan Premio Cervantes a Nicanor Parra |url=http://elchileno.cl/cultura/literatura/1847-otorgan-premio-cervantes-a-nicanor-parra.html |newspaper=El Chileno |location= |date=01.12.2011 |access-date= }} Приступљено 17.10.2015.</ref> Исте године када се вратио у Чиле, удружио се са песником [[Енрике Лин|Енрикеом Лином]] и уметником [[Алехандро Ходоровски|Алехандром Ходоровским]] како би организовао ''Костоломца'' ({{јез-ес|Quebrantahuesos}}), изложбу зидних песама направљених од исечака из [[Новине|новина]] у техници [[колаж]]а.<ref name=bio />
Доживљаји у иностранству, у развијенијим и културно другачијим земљама од [[Чиле]]а, били су од кључне важности за настанак његове друге збирке поезије под насловом ''Песме и антипесме'' (1954),{{напомена|Пара је хтео да назове књигу ''Оксфорд 1950'', али се определио за наслов ''Песме и антипесме'' након што је излогу једне оксфордске књижаре угледао примерак збирке ''Apoèmes'' француског писца Анрија Пишета.<ref name=bbc />}} у којој је аутор наступио са новим концептом [[антипоезија|антипоезије]], који се супротстављао традиционалној [[Поезија|поезији]], владајућој у његовој земљи и предвођеној песницима као што су [[Пабло Неруда|Паблом Нерудом]], [[Висенте Ујдобро|Висенте Ујдобро]] и [[Пабло де Рока|Пабло де Рока]],<ref name=Leo /><ref name=bio /> и који је начинио радикалан рез у чилеанској и хиспаноамеричкој поезији.<ref name=pres>[http://www.memoriachilena.cl/602/w3-article-3629.html Presentación de Nicanor Parra]. ''Memoria Chilena''. Приступљено 08.04.2012.</ref> Антипесме из ове збирке одликују се [[Fabula|наративним]] приступом, који се често врти око [[Хероји|антихероја]], и колоквијалним језиком, у којем се истичу [[хумор]] и [[иронија]].<ref name=bbc /> Са оваквим начином стварања поезије Пара ће започети интензивну књижевну активност која ће га учинити познатим на националном и међународном плану.<ref name=bio />
Линија 73 ⟶ 71:
Након повратка [[Демократија|демократије]] у [[Чиле]] почетком [[90е|90-их]], Пара је поново почео да добија признања. Разне институције и личности предлагале су га за [[Нобелова награда за књижевност|Нобелову награду за књижевност]] три пута, [[1995]], [[1997]]. и [[2001]]. године. Када је трећи пут предложен за награду, у [[Сантијаго де Чиле|Сантијаго де Чилеу]] одржане су различите активности као што су Изложба визуелних артефаката, предавања и разговори о антипоезији на Међународној дебати писаца и интелектуалаца у организацији Чилеанског универзитета, аудио-визуелне изложбе о његовом животу и делу у дворишту председничке палате [[Ла Монеда]] и на [[Трг устава (Сантијаго де Чиле)|Тргу устава]], позоришне представе засноване на његовом делу и читања поезије у његово име. Пара није успео да постане кандидат, али му је [[2001]]. додељена Награда Краљица Софија за ибероамеричку поезију. Будући да је био спречен да присутвује церемонији уручења због проблема са здрављем, његов син Хуан де Диос примио је награду од [[Краљица Софија од Грчке и Данске|краљице Софије]] у Краљевској палати у [[Мадрид]]у.<ref name=bio />
[[Датотека:El pago de Chile (252091979).jpg|thumb|left|„Исплата Чилеа“, инсталација са његове изложбе ''Јавни радови'' из 2006.]]
Искористивши ову серију награда и почасти као изговор, Пара је почео да пише своје „разговоре за столом после ручка“, у којима је изразио своју мисао и друштвену критику. Неки од ових текстова су касније објављени у књизи ''Разговори за столом после ручка'' (2006).<ref name=bio /> Његови такозвани „визуелни артефакти“, [[инсталација |инсталације]] засноване на [[Рециклажа|рециклажи]] које материјализују идеју антипесама,<ref>{{cite web |url=http://www.memoriachilena.cl/602/w3-article-8516.html |title=Artefactos visuales, dirección obligada |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |date=2002 |website= |publisher= |access-date= |quote=}} ''Memoria Chilena''. Приступљено 08.04.2012.</ref> излагане су у [[Чиле]]у, [[САД]] и [[Шпанија|Шпанији]]. Године 2006. одржана је његова чувена изложба ''Јавни радови'' у Културном центру Палате Ла Монеда. Инсталација под називом „Исплата Чилеа“, која је све председнике [[Чиле]]а приказала на вешалима, изазвала је велику буру у јавности.<ref>{{cite news |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |title=Inaugurada controvertida muestra de Nicanor Parra |url=http://www.theclinic.cl/2010/09/14/urgente-nicanor-parra-me-sumo-a-la-huelga-de-hambre-a-la-buena/ |newspaper=El Mercurio |location= |date=14.09.2010 |access-date= }} Приступљено 08.04.2012.</ref>
| |||