Никанор Пара — разлика између измена

| мајка = Роса Клара Сандовал Наварете

| период = [[Авангарда|поставангарда]]<ref name=agon>{{cite web |url=http://www.agoncasopis.com/Broj_03/prevedena_poezija/nikanor_para.html |title=Prevedena poezija: Nikanor Para |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |date=2009 |website=Agon |publisher= |access-date= |quote=}} Časopis za poeziju Agon. Приступљено 08.04.2012. </ref>, [[Дадаизам|неодадаизам]]

Син Никанора Паре, [[наставник]]а у основној школи и [[Muzičar|музичар]]а, и Росе Кларе Сандовал Наварете, кројачице и модискиње сеоског порекла која је волела да пева народне песме, будући песник је рођен [[5. септембра]] [[1914]]. године у месту [[Сан Фабијан де Алико]], око 400 km јужно од [[чиле]]анске престонице, у скромној породици која га је од малих ногу усмеравала ка [[Фолклор|народној уметности]].<ref name=bio /> Због честихсталних селидби изазваних честим отпуштањима за време [[Диктатура|диктатуре]] генерала [[Карлос Ибањеза дел Кампо|Карлоса Ибањеза дел Кампа]] и [[Боемство|боемским]] и луталачким карактером његовог оца, млади Никанор је био принуђен да живи у разним местима као што су [[Сантијаго де Чиле]], [[Лаутар]], [[Анкуда]] и пре свих [[Чиљан]],<ref name=Leo /> где се са дванаест година настанио у четврти Виља Алегре.<ref name=bio />

Никанор је једини од браће и сестара наставио да се образује након основне школе,<ref name=bio /> мада је утицај његове мајке, која се напајала народном културом, био пресудан у његовом развоју.<ref name=Leo /> Године [[1927]]. усписао се у Гимназију „Чиљанци“, коју је похађао до пете године (према старом чилеанском образовном систему).<ref name=bio /> Ту је читао [[Модернизам|модернистичке]]<ref name=Leo /> и чилеанске песнике (као што је [[Мануел Магаљанес Мур]]) и почео да пише прве стихове, следећи сентиментални и реторички [[Барокна књижевност|барокизам]] поменутих аутора.<ref name=bio />

Побегао је од куће [[1932]]. године и отишао да живи у [[Сантијаго де Чиле|Сантијаго де Чилеу]], где је захваљујући стипендији Савеза за сиромашне ученике похађао последњу годину средње школе у Државном интернату Барос Арана.<ref name=bio /> Тамо сеје упознао Хорхеа Миљаса, Луиса Ојарзуна и Карлоса Педразу, са којима је делио склоност ка [[уметност]]и.<ref name=Leo />

Године [[1933]]. уписао се на Педагошки инстутут при Чилеанском универзитету, где је студирао [[Математика|математику]] и [[физика|физику]].<ref name=bio /> Како би финансирао студије, радио је заједно са Миљасом и Педразом као надзорник у Државном интернату Барос Арана.<ref name=Leo /> Године [[1935]]. тројица пријатеља основали су [[часопис]] ''Нова ревија'', који се делио међу надзорницима, професорима и ученицима интерната. У њој је Пара објавио своју прву причу под називом ''Мачак на путу'' ({{јез-ес|Gato en camino}}),<ref name=bio /> један безочандрзак текст у слободном стиху који га је стајао укора директора интерната.{{sfn|Cárdenas|2012|pp=29–35}} У том периоду почиње да се напаја делима савремених [[Чиле|чилеанских]] и [[Шпанија|шпанских песника]], француских [[Надреализам|надреалиста]] и других уметника који су припадали европској [[Авангарда|авангарди]] као што је [[дадаизам]].<ref name=Leo />

Средином [[50е|50-их]] година Никанор Пара је започео серију путовања у инострантвоиностранство: посетио је, између осталих, [[САД]], [[СССР]], [[Кина|Кину]], [[Перу]], [[Панама|Панаму]] и [[Мексико]], где је држао академска предавања и посећивао књижевне радионице и догађаје.<ref name=bio />

Током [[70е|70-их]] почео је да се бави визуелном [[Уметност|уметношћу]].<ref name=bbc /> У сарадњи са [[Дизајнер|дизајнером]] и [[Графичар|графичарем]] [[Гиљермо Техедa|Гиљермом Техедом]], [[1972]]. године је објавио је ''Артефакте'', дело које представља одлучујућу етапу у развоју [[антипоезијa|антипоезије]] (ради се о комбинацији [[цртеж]]а, [[фотографија]] и [[текст]]ова који су, према Париним речима, остаци [[језик]]а настали као последица дезинтеграције антипесама) и успоставља везу између „костоломаца” насталих две деценије раније и „практичних радова“ (предмети пропраћени текстом) којима се бавио последњих деценија. У „практичним радовима“ ({{јез-ес|trabajos prácticos}}) Пара користи старе и искоришћене материјале које је [[потрошачко друштво]] одбацило.<ref>{{cite web |url=http://www.centenariodeparra.udp.cl/exposicion/nggallery/page/2 |title=100 años de Parra: exposición |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |date= |website= |publisher= |access-date= |quote=}} ''Centenario de Parra''. Приступљено 18.10.2015. </ref><ref name=bbc />

Након повратка [[Демократија|демократије]] у [[Чиле]] почетком [[90е|90-их]], Пара је поново почео да добија признања. Разне институције и личности предлагале су га за [[Нобелова награда за књижевност|Нобелову награду за књижевност]] четири пута, [[1995]], [[1997]], [[2001]]. и [[2012]]. године. Када је трећи пут предложен за награду, у [[Сантијаго де Чиле|Сантијаго де Чилеу]] одржане су различите активности као што су Изложба визуелних артефаката, предавања и разговори о антипоезији на Међународној дебати писаца и интелектуалаца у организацији Чилеанског универзитета, аудио-визуелне изложбе о његовом животу и делу у дворишту председничке палате [[Ла Монеда]] и на [[Трг устава (Сантијаго де Чиле)|Тргу устава]], позоришне представе засноване на његовом делу и читања поезије у његовоњегову имечаст. Пара није успео да постане кандидат, али му је [[2001]]. додељена Награда Краљица Софија за ибероамеричку поезију. Будући да је био спречен да присутвујеприсуствује церемонији уручења због проблема са здрављем, његов син Хуан де Диос примио је награду од [[Краљица Софија од Грчке и Данске|краљице Софије]] у Краљевској палати у [[Мадрид]]у.<ref name=bio />

У децембру [[2011]]. године додељена му је [[Награда Сервантес]]. Тако је постао трећи Чилеанац — након [[Хорхе Едвардс|Хорхеа Едвардса]] (1999) и [[Гонзало Рохас|Гонзала Рохаса]] (2003) — који је добио ову престижну награду на [[Шпански језик|шпанском говорном подручју]].<ref>{{cite web |url=http://camaradellibro.cl/escritores_premiados.htm |title=Escritores chilenos premiados |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |date= |website= |publisher= |access-date= |quote=}} ''Cámara Chilena del Libro''. Приступљено 08.04.2012.</ref><ref name=cer>{{cite news |last=Rodríguez Marcos |first=Javier |date=01.12.2011 |title=El poeta chileno Nicanor Parra, premio Cervantes |url=http://cultura.elpais.com/cultura/2011/11/30/actualidad/1322607610_850215.html |newspaper=El País |location= |access-date= }} Приступљено 08.04.2012.</ref> Кармен Кафарел, тадашња директорка [[Институт Сервантес|Института Сервантес]], изјавила је да „Награда СерватесСервантес овога пута не препознаје само вредност универзалног ствараоца, него и потребу за проналажењем нових форми изражавања и истраживањем комуникативних граница људског бића.“<ref>{{cite web |url=http://www.cervantes.es/sobre_instituto_cervantes/prensa/2011/noticias/nota_nicanor_parra.htm |title=Declaraciones de Carmen Caffarel con motivo de la concesión del Premio Cervantes a Nicanor Parra |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |date=01.12.2011 |website= |publisher= |access-date= |quote=}} Приступљено 02.12.2011.</ref> Изговарајући се високим годинама, Пара није присуствовао свечаној додели награде, коју је примио његов унук Кристобал Угарте.<ref>{{cite web |url=http://www.biobiochile.cl/2012/04/23/nieto-de-nicanor-parra-recibe-premio-cervantes-en-lugar-del-antipoeta.shtml |title=Nieto de Nicanor Parra recibe Premio Cervantes en lugar del antipoeta |author=<!--Staff writer(s); no by-line.--> |date=23.04.2012 |website= |publisher= |access-date= |quote=}} ''Radio Bío-Bío''. Приступљено 23.04.2012.</ref>

У јуну [[2012]]. године додељена му је Ибероамеричка песничка награда за поезију Пабло Неруда „за његов допринос обогаћивању латиноамеричког песничког језика, за његов хумор, његову иронију, његов неуморни критички поглед и за изванредну разноликост његових трагања као антипесника, визуелног песника и преводиоца.“ Награда се састојала од 60 хиљада [[долар]]а, дипломе и медаље. Након што је примио вест о добијању награде, Пара је изјавио следеће: „Није први пут да ми додељују награду коју не заслужујем и надам се да неће бити последња (...) Жалићу се онима за које се испостави да су одговорни.”<ref name=char>{{cite web |url=http://www.biobiochile.cl/2012/06/07/nicanor-parra-gana-premio-pablo-neruda-2012-y-dice-que-se-querellara-contra-quienes-lo-eligieron.shtml |title=Nicanor Parra gana Premio Pablo Neruda 2012 y dice que se ’querellará’ contra quienes lo eligieron |last1=Charpentier |first1=Denisse |last2= |first2= |date=07.06.2012 |website=Radio Bío-Bío |publisher= |access-date= |quote=}} ''Radio Bío-Bío''. Приступљено 25.03.2015.</ref> Ни овога пута Пара није присуствовао додели награде, а током церемоније његов говор је поново прочитао његов унук Кристобал Угарте.{{sfn|Binns|2012|pp=165-168|loc=„Palabras del poeta en la ceremonia de premiación”}}

Његово прво дело, ''Безимена песмарица'' (1937), било је под снажним утицајем ''Циганског романсера'' (1928) [[Федерико Гарсија Лорка|Федерика Гарсије Лорке]], посебно у погледу [[Метрика|метричке]] фигуре [[Романса (поезија)|романсе]], наративног развоја песама и песничког субјекта као протагонисте, али у њему су се већ уочавали наговештаји [[антипоезијa|антипоезије]].<ref name=pres />

Никанор Пара је увек био веран свом скромном пореклу.{{sfn| Cárdenas|2012|loc=Nicanor Parra y su difícil relación con el poder|pp=21-28}} Себе сматра [[Левичари|левичарем]], мада његов однос према [[Десница|десници]] није био искључив, услед чега је имао неколико проблема сса есктремнимекстремним присталицама обеју страна. Током [[60е|шездесетих]] година, пре него што је на превару усликан са супругом америчког председника [[Ричард Никсон|Ричарда Никсона]], аутор је био у добрим односима и с [[Куба|Кубом]] и са [[САД]].{{sfn| Cárdenas|2012|loc=Introducción|pp=11-17}} Након државног удара [[1973]]. године и почетка војног режима у [[Чиле]]у, [[војна хунта]] му је понудила јавну функцију, коју је Пара одбио.{{sfn| Cárdenas|2012|loc=Nicanor Parra y su difícil relación con el poder|pp=21-28}} Касније су нека од његових дела [[Цензура|цензурисана]].{{sfn| Cárdenas|2012|loc=Conversación con Nicanor Parra. Preguntas a la hora del té|pp=29-35}} Током војне дикратуре [[Августо Пиноче|Августа Пиночеа]], Пара је имао топле односе са десничарским листом „Ел Меркурио”.{{sfn| Cárdenas|2012|loc=Introducción|pp=11-17}} Ове очигледне контрадикције гурале су га у полемике са људима као што је писац Луис Мерино Рејес, који је тада био председик Удружења писаца Чилеа. Песник је у своју одбрану реализовао неколико артефаката који су на ироничан начин говорили о политичким контрадикцијама, и та размишљања су га нагонила да се поистовети са [[Филозофија|филозофијом]] [[Џон Китс|Џона Китса]]. Током [[Диктатура пуковника|диктатуре]] такође је почео де се интересује за [[Политика|политички]] [[екологизам]].{{sfn| Cárdenas|2012|loc=Introducción|pp=11-17}}

{{цитат2|Левица и десница уједињене / никад неће бити побеђене.<ref>{{cite web |url=http://www.nicanorparra.uchile.cl/prensa/poesiapolitica.html |title=Nicanor Parra: Poesía política |last1=Valente |first1=Ignacio |last2= |first2= |date= |website= |publisher= |access-date= |quote=}} ''Universidad de Chile''. Приступљено 19.10.2015.</ref>}}