Ракетирање Загреба (1995) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 3:
'''Ракетирање Загреба''' је догађај који се одиграо [[2. мај|2.]] и [[3. мај]]а [[1995]]. године, када је [[Српска војска Крајине|Војска Републике Српске Крајине]] у знак одмазде{{sfn|Klajn|2006|pp=267}}<ref>Braniteljski portal:[http://arhiv.braniteljski-portal.hr/sadrzaj/obljetnice/10095 Prije 16 godina pobunjeni Srbi prekomjerno raketirali civilne ciljeve u Zagrebu]</ref> због тешког кршење споразума о прекиду ватре од стране Хрватске војске,<ref name="automatski generisano1">'''Политика''': [http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Milan-Martic-osudjen-na-35-godina.sr.html Милан Мартић осуђен на 35 година]</ref> те масовног етничког чишћења у [[Западна Славонија|Западној Славонији]], извела ракетни напад на хрватске војне и цивилне циљеве у граду [[Загреб]]у.
== Узрок и последице ==
Ред 9:
[[Oružane snage Republike Hrvatske|Хрватска војска]], под командом [[предсједник Републике Хрватске|председника]] [[Фрањо Туђман|Фрање Туђмана]], покренула је [[1. мај]]а 1995. године војно-полицијску [[Операција Бљесак|операцију Бљесак]] на територију [[Западна Славонија|Западне Славоније]] која је била под контролом [[Унпрофор|Уједињених нација]], чиме је грубо прекршила раније потписани споразум о прекиду ватре. За само 36 сати са ове територије је протерано око 15.000 српских цивила, а њих 283 је убијено (или нестало), међу којима је 57 жена и деветеро деце. Након операције, простор је у потпуности етнички очишћен од целокупног српског становништва (око 80.000 људи).<ref>[http://www.sense-agency.com/tribunal_(mksj)/gotovinin-doprinos-udruzenom-zlocinackom-poduhvatu.25.html?cat_id=1&news_id=12746 Gotovinin Doprinos Udruženom Zločinačkom Poduhvatu | Sense Agency | Vest], Приступљено 1. 4. 2013.</ref>
Као одговор на ова етничка чишћења, [[Српска војска Крајине|Војска Републике Српске Крајине]], под командом председника [[Република Српска Крајина|РСК]] [[Милан Мартић|Милана Мартића]] је 2. и 3. маја у неколико наврата извела вишеструке ракетне нападе на војне циљеве у Загребу. Ракетирање је извршено из вишецевних лансера невођених ракета типа [[М-87 Оркан]], а кориштени су и пројектили калибра 262 -{mm}-. Навођене ракете „оркан”
Дана [[2. мај]]а око 10.30 сати погођен је сам центар Загреба. У 6 експлозија погинуло је 5 особа, а 121 је рањена. Другог дана, бомбардовање је настављено око 12 часова. Тада је погођена Клиника за дечје болести у Клаићевој улици, као и Хрватско народно позориште.<ref>[http://www.hrt.hr/arhiv/2005/05/03/HRT0018.html OBILJEŽENA 10. OBLJETNICA GRANATIRANJA ZAGREBA]</ref> Тог дана рањене су 53 особе, највише у Хрватском народном позоришту, а погинуо је и један полицајац који је радио на деактивирању бомбе у дворишту болнице.
За бомбардовање Загреба у [[Хашки трибунал|Хашком трибуналу]] је вођен процес, којим је тадашњи председник Републике Српске Крајине Милан Мартић осуђен на рекордних 35 година.<ref>[http://www.index.hr/vijesti/clanak.aspx?id=385145 Prije 13 godina raketiran Zagreb]</ref>
Са друге стране, за злочине у Западној Славонији, а који су били повод овог ракетирања, Хашки суд је првобитно прогласио кривим генерале Хрватске војске [[Анте Готовина|Анту Готовину]] и [[Младен Маркач|Младена Маркача]] и неправоснажно их осудио на 24, односно 18 година затвора, а затим, у другостепеном процесу, исте је ослободио кривице.<ref>Appeals Chamber Acquits and Orders Release of Ante Gotovina and Mladen Markač [http://www.icty.org/sid/11145 Appeals Chamber Acquits and Orders Release of Ante Gotovina and Mladen Markač]</ref>
| |||