Главњача — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 8:
Зграда Управе града Београда изграђена је средином шездесетих година [[19. век]]а (''највероватније око [[1864]]. године'') и у њој су се налазила два одељења полиције — административно и кривично, као и затвор који се налазио у подруму. Затворске ћелије су имале популарне називе којима су их „крстили“ затвореници, а „најпопуларније“ су биле — највећа, односно главна, ћелија, која је названа „Главњача“, најмања ћелија, која је названа „Ћорка“ јер није имала прозора, женска ћелија, која је названа „Женски салон“, и ћелија у коју су смештани „отменији“ ухапшеници названа „Господска соба“. До [[1911]]. године међу Београђанима је заживео популарни назив „Главњача“ и њиме је називана читава зграда Управе града Београда, док је назив „Ћорка“ постао општи синоним за [[затвор]].
 
„Главњача“ је била позната и као један од првих политичких затвора у [[Србија|Србији]], а поред ње политички затвореници су били затварани и у [[Београдска тврђава|Београдској тврђави]]. Једно од првих политичких убистава у „Главњачи“ догодило се [[16. септембар|16. септембра]] [[1907]]. године, када су двојица затвореника — Милан Новаковић, ражаловани генералштабни капетан и власник [[опозиција|опозиционих]] новина (''жесток противник официра чланова [[Црна рука|завереничке групе]] која је извршила [[Мајски преврат]]'') и Максим Новаковић, ражаловани [[жандармерија|жандармеријски]] поручник (''њих двојица, иако истог презимена, нису били у сродству''), искористила непажњу чувара и упала у собу с муницијом и забарикадирана тражила да преговарају са управником града Церовићем. Док је Церовић долазио ка згради „Главњаче“, жандарми су отпочели напад на њих и убили их. Ово убиство је изазвало револт јавности и тада су избиле велике демонстрације.
 
=== Период између два светска рата ===