Главњача — разлика између измена

После стврања [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], [[1918]]. године, наступио је нови период у раду „Главњаче“, која је све више постајала политички затвор. На то су посебно утицали доношење „[[Обзнана|Обзнане]]“, децембра [[1920]], доношење „Закона о заштити државе“, јуна [[1921]]. и увођење „[[Шестојануарска диктатура|Шестојануарске диктатуре]]“, јануара [[1929]]. године. Тадашњи главни противници режима били су припадници Комунистичке партије Југославије (КПЈ), а поред њих хапшени су и прогањани и сви национални и [[сепаратизам|сепаратистички]] покрети - хрватски, македонски, црногорски, албански и др. О тортури у „Главњачи“ током [[1920е|двадесетих година]] [[20. век]]а писао је београдски адвокат [[Рајко Јовановић]] у брошури „Главњача као систем“, 1928. године, у којој је изнео податак да је кроз Главњачу током 1921. прошло око 15.000 затвореника. Такође он је наводио и примере најбруталнијих мучења којима су подвргавани затвореници.

Услед све већег броја затвореника у „Главњачи“ су завладали „немогући„не могући услови“ - у ћелији која је имала места за 60-70 притвореника, држано је њих око 350. Због тога је 1927. године поред „Главњаче“ изграђена нова зграда за Одељење техничке полиције. Тиме је затвор добио два дворишта - једно за затворенике-криминалце, а друго за [[политички затвореник|политичке затворенике]]. Отприлике у исто време била је изграђена и зграда на Обилићевом венцу (''данас зграда [[Танјуг|ТАНЈУГ]]-а'') у којој се налазило средиште Управника града и неколико организационих јединица, међу којима и Опште одељење (''тадашња политичка полиција''). У овој згради се налазио и затвор за политичке затворенике.