Теорије киселина и база — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 33:
Бранштад-Лоријева теорија отворила је могућност постојања једињења која могу да реагују и као киселине и као базе, иако би по Аренијусовој теорији биле класификоване или као једне или као друге. Међу ова једињења, позната као [[амфотерност|амфотерна једињења]], спада и [[вода]], која [[аутопротолиза|аутопротолизом]] даје и протонима богат -{H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>}- јон, као и -{OH<sup>-</sup>}-, која прима протоне. Такође, протолитичка теорија дала је и објашњење за базну реакцију амонијака и других сличних једињења. Наиме амонијак на [[азот]]у има један слободан електронски пар, молекул је [[Хемијска поларност|поларан]] са парцијално негативним наелектрисањем на азоту, што све заједно чини [[амонијак]] нуклеофилном супстанцом која спремно прима протоне градећи амонијум јон.
 
Киселине и базе се, по Бранштад-Лоријевој теорији јављају у виду '''конјугованих парова'''. По правилиправилу, слаба киселина даје јаку конјуговану базу, и аналогно, јака база даје слабу конјуговану киселину. Ово је посебно интересантно код полипротичних киселина приликом њихове поступне дисоцијације:
 
:H<sub>2</sub>SO<sub>4</sub> + H<sub>2</sub>O {{unicode|⇌}} HSO<sub>4</sub><sup>-</sup> + H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>