|
'''Прилози''' су [[српски језик#Врсте речи|непромељиве речи]] које обично стоје уз [[глагол]]е одређујући глаголску радњу по месту, времену, начину, узроку или количини<ref name='"приручник"'>{{Cite book|title=Српски језик, приручник за основну школу|year=2009|publisher=Београдска књига|location=Београд|isbn=9788675902362|pages=65-87|author=Радојко Гачевић, Милан Тасић|editor=Милош Јевтић}}</ref>. Могу стајати и уз [[придеви|придеве]] (веома леп, сувише досадан), друге прилоге (врло радо, веома успешно) и [[именице]] (много деце, мало соли).
Прилози су непроменљиве речи које одређују глаголску радњу по: времену, месту, начину, количини или узроку. У реченици имају службу прилошких (глаголских) одредби. Прилози могу вршити компарацију. То су најчешће прилози за начин који имају исти облик као и [[придеви]] средњег рода. Примери: Лепо (придев) дете лепо (прилог) пева.
'''Порекло прилога'''
6) Могу бити изведени од других прилога: натраг – натрашке, наопако –наопачке.
Постоје и сложени прилози који се често граде од предлога и прилога, нпр. Отуда, одозго, надесно, надоле, прексиноћ, прекосутра, уназад, попреко...
== Прилози за место, време и начин ==
|
