Инжењер — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м ispravljena referenca
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 1:
'''ИнжењерИнжињер''' је особа вишег или високог образовања у једној или више техничких и инжењерскихинжињерских дисциплина. Посао инжењераинжињера је да се бави решаваљем практичних проблема, водећи рачуна при томе да решења буду безбедна и економична. Он користи знања која почивају на научним и математичким законима. Тако гледано посао инжењераинжињера је решавање проблема друштва са комерцијалном нотом.
 
Под термином „инжењерско„инжињерско решење“ се подразумева решење проблема које је довољно квалитетно и довољно јефтино.
 
Некада је на српским факултетима настава била организована у виду осам до десет [[семестар]]а. Пошто се положе сви испити везани за предмете који су предавани пише се и пред комисијом брани [[дипломски рад]]. Особа која је одбранила дипломски рад стиче титулу „дипломирани инжењер“инжињер“.
 
Раније је на појединим факултетима постојала и организована настава у виду четири семестра. Особа која би положила све испите који су предвиђени програмом та четири семестра, стекла би титулу „погонски инжењер“инжињер“ или инжењеринжињер првог степена. Касније су факултети престали да дају ове врсте диплома, а титулу инжењераинжињера добијали су они који су завршили техничке [[Виша школа|Више школе]].
 
Усклађивањем високог школства у [[Србија|Србији]] са [[Болоњска декларација|Болоњском декларацијом]], према Закону о високом образовању од [[2006]]. године [[факултет]] и више школе, сада високе школе су поново дужни да издају три врсте диплома, грубо речено - велику, средњу и малу, тако да сада свршени студенти добијају звања према Енглеском језику:
* '''[[Master (diploma)|Мастер]]''', које одговара звању Дипломирани ИнжењерИнжињер-Мастер, са назнаком звања другог степена дипломских академских студија, са укупно 300 ЕСПБ бодова (систем академских студија који подразумева 3+2 или 4+1 године школовања после Високе школе тј. Факултета). Према Закону о високом образовању, мастер звање је изједначено са VII-1 степеном стручне спреме, који се додељивао по претходним наставним програмима.
* '''[[Bachelor with Honours]]''', које одговара звању са назнаком звања првог степена дипломских академских студија, са најмање 240 ЕСПБ бодова (систем академских студија који подразумева 4 године школовања Високе школе тј. Факултета);
* '''[[Bachelor]]''', које одговара звању са најмање 180 ЕСПБ бодова (систем академских студија који подразумева 3 године школовања Високе Школе).<ref>http://www.bg.ac.rs/sr/studije/studije-nivoi.php</ref>
 
Занимљиво је да реч „Инжењер“„Инжињер“ не потиче од енглеске речи „''-{engineer}-''“ ({{јез-енг|„машиниста“}}) као што се обично мисли већ од латинске речи „''-{ingeniosus}-''“ што у преводу значи надарен, способан да пронађе нешто ново, неко ново решење.<ref>Oxford Concise Dictionary, 1995</ref> Тиме се реч „''-{engineer}-''“ у енглеском језику уопште не користи као у Србији за нпр. „дипломирани инжењер“инжињер“, као једна од најпопуларнијих титула по завршетку факултета код нас, и тако да се у потпуности изоставља реч „инжењер“„инжињер“ при преводу титуле на енглески језик (како је већ горе објашњено).
 
== Референце ==