Рат Велике алијансе — разлика између измена

У Енглеској је постојала забринутост због католичког краља Џејмса II, али Џејмс II је показивао жаљење због страдања хугенота у Француској. С друге стране није им веровао због политичких разлога<ref>-{Miller: ''James II,'' p.145}-. Већ јула 1685. сумњао је да хугеноти сарађују са манмутовском протестантском побуном.</ref>. У Брандембургу-Прусији калвинистички кнез је стао на страну хугенота. Исто је учинила и Шведска, али ипак није дошло до протестантског савеза против Француске.

[[Дофен]] је [[30. октобра]] заузео Филипсбург. [[Манхајм]] је капитулирао 11. новембра након кратке опсаде, а следили су [[Франкентал]], [[Опенхајм]], [[Кајзерлаутерн]], [[Хајделберг]], [[Шпејер]] и [[Мајнц]]. Иако је био војно успешан и својим нападима охрабрио и Турке на [[Балкан]]у ипак му је пропала намера да довољно заплаши Немце да прихвате његове захтеве<ref>-{Lynn: ''The French wars 1667–1714: The Sun King at War,'' p.81}-</ref>. После почетног напада у октобру 1688. [[Бранденбург-Прусија]], [[Саксонија]], [[Хановер]] и [[Хес-Касел]] су се сложили да се боре против Француске, а [[Максимилијан II Емануел|електор Баварске]] је био спреман да предводи војску цара и немачких државица преко Рајне<ref>-{McKay & Scott: ''The Rise of the Great Powers 1648–1815,'' p.44}-</ref>. Луј није био спреман за ескалацију рата у шири рат. Најпре је опустошио земље одмах северно и источно од Алзаса, а то су [[Палатинат]], [[Баден]] и [[Виртемберг]], да би их онеспособио да буду од користи непријатељу. Министар рата [[Лувоа]] је саставио листу свих градова за уништење. [[Хајделберг]] су спалили [[2. марта]] [[1689]], [[Манхајм]] [[8. марта]] па онда [[Шпејер]], [[Вормс]], [[Опенхајм]] и [[Бинген]], као и много околних села. Када су Французи створили рајнску одбрамбену баријеру оградили су се од Немаца на најбољи могући начин. Међутим маршал Дира није имао довољно војске да победи непријатеља. Дошло је до обрата. Немци под командом војводе од Лорене су [[8. септембра]] [[1689]]. заузели [[Мајнц]], а кнез изборник Бранденбурга заузео је [[Кајзерверт]] и [[Бон]]<ref name=lynn50>-{Lynn: ''The French wars 1667–1714: The Sun King at War,'' p.50}-</ref>. За то време док је Луј био преокупиран ратом на Рајни [[Вилијам III Орански]] је био преокупиран Енглеском.

[[Џејмс II]] је покушао да католицизира енглеску војску, владу и друге институције, па је постао јако непопуларан код својих поданика као католички владар у протестантској земљи. Његово отворено католичанство и односи са католичком Француском довели су до напетих односа између Енглеске и Холандије. Жена Вилијама III Оранског је била [[Мери II]] , сестра енглеског краља и наследница престола. Вилијам није био одлучан да дејствује против Џејмса, јер би могао упропастити могућности наслеђа своје жене<ref name=mckay44>-{McKay & Scott: ''The Rise of the Great Powers 1648–1815,'' p.44}-</ref>. Међутим [[10. јуна]] [[1688]]. Џејмсова друга жена [[Марија од Модене]] родила је мушког наследника, што је била претња да ће се створити католичка династија, а то ни енглеска јавност, а ни Вилијам нису могли да одобре<ref name=lynn50/>. Истакнути енглески државници и [[виговци]] и [[торијевци]] и протестантски свештеници тајно су позивали Вилијама да изврши инвазију Енглеске и преузме трон. Холандска олигархија је била забринута због енглеско-француског савеза па је Вилијаму III Оранском одобрила да слободно користи војску. Вилијам је имао прећутно одобрење аустријског цара и анти-француског папе Иноћентија XI у замену за обећање да ће се толерисати католици у Енглеској<ref name=mckay44/>.

[[Луј XIV]] није зауставио Вилијамову инвазију Енглеске. Тада су му главна брига били Немци на Рајни. Осим тога француске дипломате су сматрале да је јако добро да Енглеска утоне у грађански рат<ref>-{Chandler: ''Marlborough as Military Commander,'' p.30}-</ref> и да ће тако Холандија трошити своја средства или ће Енглеска настојати да се зближи са Француском. Тако се Вилајам неометен искрцао [[15. новембра]] [[1688]]. у Енглеској. Није било грађанског рата, јер су га људи свуда добро дочекали. Кратка револуција после тога позната је као [[Славна револуција]]. Џејмс је свргнут, и отишао је у Француску<ref>Miller: ''James II,'' p.209</ref>, а Вилијам и Мери II су постали сувладари Енглеске.

Вилијамов успех је омогућио стварање велике европске коалиције против Француза. Холанђани и цар [[Леополд I]] су [[12. маја]] [[1689]]. потписали да пристпају [[Велика алијанса|Великој алијанси]]. Циљ Велике алијансе је био враћање Француске у границе из [[1648]]. и [[1659]]. То је значило да се требају повратити од Француза [[Лорена]], [[Стразбур]], део [[Алзас]]а и неке тврђаве на Рајни<ref name=mckay47/>. Цар је такође инзистирао да други савезници требају подржати његово полагање права на шпанско наслеђе, ако [[Карлос II од Шпаније]] умре током рата<ref name=mckay47/>. Вилијам III Орански као краљ Енглеске [[Вилијам III од Енглеске]] потписао је приступање Великој алијанси у децембру 1689. [[Шпанија]] и [[Савоја]] су приступиле алијанси у јуну 1690. Шведска и већи немачки кнежеви су такође сматрали да припадају алијанси. Француска се морала борити сама, изузев лабаве везе са Турцима, који су се још увек борили против цара Леополда на Балкану. Тај рат на Балкану ће трајати до [[1699]]<ref>-{McKay & Scott: ''The Rise of the Great Powers 1648–1815,'' p.45}-</ref>.

[[Слика:Map of Ireland - Williamite War.gif|thumb|250px|left|Мапа Ирске. За Луја XIV ирски поход је био више покушај да омете Вилијама III, него што је био покушај да помогне Џејмсу II да се домогне енглеског трона<ref>-{Lynn: ''The French wars 1667–1714: The Sun King at War,'' p.50}-</ref>]]

Рат у [[Ирска|Ирској]] био је наставак рата на континенту. Протерани Џејмс II је напустио Француску и заједно са грофом Давуом и другим присталицама искрцао се у Ирској у марту [[1689]]. Џемс се надао да ће уз помоћ војводе од Тирконела, који је био католик успети да овлада Ирском, па ће касније кренути на [[Шкотска|Шкотску]] и [[Енглеска|Енглеску]] и да ће моћи да се врати на трон<ref>-{McNally: ''Battle of the Boyne 1690,'' p.13}-</ref>. Међутим постојале су препреке том плану.

*[[Алстер]] са протестантским упориштима био је против католичког краља<ref>-{Chandler: ''Marlborough as Military Commander,'' p.34}-</ref>.

Алстер се показао као веома тежак подухват. Након 105 дана опсаде [[Лондондери]]ја [[10. августа]] су одустали Џејмсова војска је одустала. Исти тај дан Џејмсове снаге су биле тешко поражене код Њутаунбатлера. [[Јакобити]] су се звале присталице Џејмса II у Енглеској. Вилијамова војска је била поражена код [[Данди]]ја у бици код Киликранкија [[6. августа]] [[1689]]. Међутим шкотски јакобити су поражени код Данкелда [[31. августа]] и тада је дошло до краха јакобитске борбе у [[Шкотска|Шкотској]]<ref>-{Kinross: ''The Boyne and Aughrim: The War of the Two Kings,'' p.17}-</ref>.