Разговор:Убиства Срба у Сиску — разлика између измена

м
предлог
м (предлог)
 
:Колико видим, чланак има двије реченице о самој теми, а осталих десет су шпекулације о броју жртава. То је мало глупо. А другу ствар питам поново: Зашто не наведете спорне ствари и у првој фази предложите свако своје рјешење. У другој фази би могли разрађивати облик тих спорних реченица. Постоји ли тренутна спремност за дијалогом измеђшу уредника или не? Други/Нови уредници наравно да могу да учествују у тој дискусији. -{--[[Корисник:Kaster|Kaster]] 14:03, 31. август 2007. (CEST)}-
 
==Предлог текста (Донатус)==
 
У [[Сисак|Сиску]] је [[1991.]] и [[1992.]], у време [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској]] нестао и убијен велик број Срба,<ref>[http://hrw.org/croatian/docs/2007/01/11/croati14916.htm Извештај Human Rights Warch за 2006.]</ref> а процене се крећу од неколико десетака до неколико стотина. Према неким новинским изворима, за те су догађаје знали [[Фрањо Туђман]], [[Јосип Манолић]] и [[Фрањо Грегурић]].<ref>[http://www.vjesnik.hr/html/2004/03/12/Clanak.asp?r=unu&c=10 Vjesnik: 12. 03. 2004.]</ref>
 
Већ у лето и јесен 1991, а посебно од септембра након што је [[ЈНА]] заузела Петрињу, а тамошње хрватско становништво избегло према Сиску и [[Загреб]]у, већи број грађана Сиска углавном српске националности одвођен је из својих кућа и са посла и нестајао. Неки од њих касније су нађени мртви. Град је у то време био на првој линији фронта, под сталним знаком опште опасности и изложен минобацачким нападима, па је у њему владала несигурност, а део јавних служби није функционисао. Део Срба већ је раније отишао родбини на [[Банија|Банију]] или у [[Босна и Херцеговина|Босну и Херцеговину]], део у западне земље, а део је остао у граду. Неки су се придружили и [[Збор народне гарде|Збору народне гарде]]. Док је део грађана хрватске националности у Сиску настојао наставити са заједничким животом у национално измешаном граду, групе наоружаних особа, неки мисле и уз подршку утицајних лица из полиције или власти, застрашивале су сисачке Србе. Тако је било паљења локала чији су власници били Срби, 1992. бачена је ручна бомба пред православну цркву св. Петке и парохијски дом, а већи број људи нестао је или је убијен.
 
Државно тужилаштво Хрватске (Државно одвјетништво) располагало је [[2006]]. подацима о 35 убијених,<ref>[http://www.sdf.hr/identitet/KB102.pdf Идентитет, гласило Српског демократског форума, септембар 2006, стр. 11.]</ref> а списак са именима несталих и убијених, њих 71, објавила је Хрватска љевица, где се каже да су у списак „Унесене особе чији су лешеви нађени, или су покопани на сисачком и сеоским гробљима и које су уведене у матичне књиге умрлих“, као и да се „истинитост тврдњи да су биле изложене тортури, измасакриране, да имају прострелне ране можда још увек може проверити путем ексхумација и обдукција“. Исти лист наводи да постоје пријаве чланова породица о више стотина несталих, али и да има и оних који тај списак стављају под знак питања.<ref>http://www.geocities.com/ljevica13/dok/dok.htm#5</ref> Тај опширнији списак садржан је у казненој пријави од [[25. априла]] [[2007]], коју је Заједница Срба у Хрватској поднела против тадашњег политичког врха Хрватске на челу са Грегурићем, као и утицајних лица из Сиска ([[Ђуро Бродарац]]). Они се терете да су били упознати или су сами сурађивали у догађајима из 1991. и [[1992]], када су грађани српске националности одвођени, зслостављани, мучени и убијани на локацијама: „Барутана“, „ОРА“ и „Јодно“ (бивше лечилиште). На том је списку 611 жртава.<ref>[http://www.necenzurirano.com/images/SISAK.pdf Копија пријаве].</ref> [[25. јул]]а 2007. државно тужилаштво у Сиску одбацило је казнену пријаву против чланова владе из 1991. (7 лица) уз следеће образложење: „Из документације и свих других података... произлази како је Влада Републике Хрватске, а самим тиме и чланови Владе, у оквиру својих овлашћења подузела потребне мере да би се могући злочини спречили и санкционисали.“<ref>[http://www.dorh.hr/default.asp?ru=241&gl=200707270000001&sid=&jezik=1 Саопштење Државног тужилаштва у Сиску.]</ref> Државно тужилаштво још није донело одлуку по казненој пријави против лица са подручја Сиска.
 
У недељнику Национал објављен је још 1999. текст у којем су представљени материјали о нестанку Срба, које је Националу предао Стјепан Комарац, председник грађанског одбора за повратак Сисачко-мословачке жупаније. У тим документима се за масовне ликвидације Срба оптужују Јосип Брајковић, Иван Бобетко и Ђуро Бродарац. Један од сведока Златко Диздаревић тврди да су припадници Сивих вукова ликвидирали Србе у јодном лечилишту. Били су то манијаци, бивши легионари, који би резали Србима уши и низали их у котловници. Касније би ликвидирали Србе.<ref> Nacional-Broj 197 -- 25.08.1999.</ref> Ови материјали нису још добили своју судску потврду.
 
За неколико убистава полиција Хрватске покренула је већ и раније истражне радње.<ref>[http://www.mup.hr/772/31.aspx Саопштење МУП-а Хрватске из 2003.]</ref>
 
{{reflist}}
 
'''Коментар'''
 
Мислим да би овакав текст прихватљив јер је покривен изворима, главни извор није му жута штампа, него Хјуман рајтс воч, казнена пријава и одлука државног тужилаштва. Нема коментара и тумачења, него сухи извјештај, уз приказ контроверзе. Осим тога, из овога се види да је корисник Срејовић износио неистине кад је цитирао Хрватску љевицу. У референци коју је он сам навео налази се 71 име (а не 115 како он наводи). Пребројао сам имена на списку, па допуштам да сам можда направио грешку од 2-3 имена, али не од 45.--[[Корисник:Donatus|Donatus]] 16:43, 31. август 2007. (CEST)
231

измена