Говедарство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Разне исправке |
||
Ред 1:
'''Говедарство''' је најважнија грана [[сточарство|сточарства]]. Обухвата узгој [[domaće govedo|говеда]], [[бик]]ова, [[јак]]ова и [[зебу]]а. Даје важне производе, попут [[месо|меса]], [[млеко|млека]], [[кожни систем|коже]], [[длака|длаке]] и др.
Најповољнији услови за развој ове гране су првенствено простране [[ливада|ливаде]] и [[пашњак|пашњаци]]. Може се издвојити као: ''млечно'', ''млечно-месно'' и ''месно'' говедарство.
Као још један додатни продукт ове гране сточарства јавља се и стајско ђубриво.
[[Датотека:Radevormwald - cattle 08 ies.jpg|мини|лево|Крава на паши]]
Многе индустријске гране су повезане са говедарством као: [[прехрамбена индустрија]] (прерада меса и млечних производа), модна индустија (израда одеће и обуће од коже).
'''Крава''' је основа производње. Она биљну храну прерађује у месо и млеко. Бик биљну храну прерађује у месо. Теле је потомак краве, и јако је битан за будућу производњу млека и меса.
По броју говеда се истичу следеће државе: [[Индија]], [[Русија]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Кина]], [[Аргентина]] и др.
== Класификација ==
Постоје разне класификације говеда,на основу различитих критеријума. Један од критеријума је ''коституција'' . Значај ове класификације је у томе што се на основу конституције може предвидети које врсте говеда се лакше и брже могу прилагодити различитим спољашњим факторима. На основу спољашњег изгледа и грађе тела вршена је класификација на основу конституције.
=== Типови коституције по Кулешови ===
'''Постоје четити основна типа коституције(по Кулешови):'''
Линија 15 ⟶ 20:
# '''Снажна''' - Имају хармонично развијене делове тела, глава је средње величине, труп је складно развијен у односу на задњи део тела,ноге снажне, кожа средње дебљине,обрасла густом длаком. Имају дуг животни век. У ову групу се убрајају: ''Домаће шарено говече,домаћи сименталац''
# '''Фина''' - Глава ових говеда је мала,танак врат,грудни кош развијен по дубини, снажно су им развијене мелчне жлезде. Костур је танак и чврст кожа танка и еластична и обрасла нежном длаком. Мање су отпорне, и захтевају посебне услове смештаја и неге. У ову расу се убраја ''џерзеј раса говеда''. У оквиру фине конституције, јавља се још једна варијанта под називом '''префињена''' . Карактеристична је по нежној грађи. Биолошки су неотпорне, па им је знатно смањена репродуктивна спосовност.
# '''Нинфатична''' - Карактеристична је за животиње за тов. Имају кратак и широк врат,кратку и широку главу и развијено мишићно ткиво. Нарочито су им развијене груди и сапи. Кожа им је мека и дебела због развијеног поткожног ткива. У ову групу се убрајају:''хортхорн и херефорд''.
=== Типови конституције по Дирсту ===
По Дирсту постоје два типа конституције:
Линија 22 ⟶ 28:
== Типови говеда ==
=== Радни ===
Карактеристика овог типа је груба коституција. То су крупна говеда,настала у екстензивним условима пољопривреде. Имају снажан костур и јаке мишиће, а млечност им је мала.
Представник овог типа је ''подолско говече,колубарско говече'' чији се број говеда знатно смањује.
=== Комбиновани ===
Настао од радног говечета,када је потреба за производњу млека и меса била већа. Говеда овог типа су складније грађе, дугог века коришћења и снажне конституције.
Овај тип говеда је најраспрострањенији у нашој земљи. Ту се убрајају ''сименталско говече и домаће шарено.''
=== Млечни ===
[[Датотека:Vorsichtige Kuh im Laufstall.JPG|мини|десно]]
Настао је дугогодишњом селекциом великог броја генерација.Овај тип има специфичну грађу тела.Припада финој конституцији,са изразито развијеним задњим делом сапи, као подлога млечној жлезди(виме).Користи се за интезивну производњу млека.
Представник овог типа је група црно-белих (фризиска раса) говеда.
=== Товни ===
Настао од комбинованог типа применом селекције према спољашњем изгледу. Карактерише их развијен труп, са добро развијеним вратом, грудним кошем, дугим леђима. Облик тела им је ваљкаст,ноге кратке. Месо је квалитетно. Млечност крава овог типа је ниска,краве товних раса се не музу,а млеко се користи само за отхрањивање телади.
Представник овог типа је енглеска товна раса(хортхорн).
== Статистика ==
Према подацима РЗС-а из 2014. године, укупна производња млека у Србији била је 1 492 000 000 л. Од тога 680 000 000л произведена је у Шумадији и Западниј Србији, тј. 45%. Према подацима РЗС-а уочена је тенденција повећања млека на годишњем нивоу од 2012. године. Прошле године од укупне количине млека 97% употребљено је за исхрану људи и прераду.
У свету 1990. године произведено је 479 164 095л , а 2004. 515 837л. У Европи 1990. године произведеено је 168 752 932л млека,а 2004. 155 584 900. Од 1990 до 2004 године забележен је пад у производњи млека у Европи.
У свету 1990, године произведено је 53 432 841 кг меса,а 2004. 58 702 028 кг. У европи 1990. произведено је 11 253 484 кг меса, а у 2004. 8 721 702 кг меса.
== Види још ==
| |||