Алехандра Пизарник — разлика између измена

| утицали = [[Хулио Кортазар]], [[Антонио Поркија]], [[Артур Рембо]], [[Стефан Маларме]], [[Антонен Арто]], [[Анри Мишо]], [[ЕмеЛеополд СезерСедар Сенгор|Седар Сенгор]], [[Ив Бонфуа]]

| дела = ''Дијанино дрво'', <br/>''ТешкоћеПослови и ноћи'', <br/>''ИзлучевинаВађење камена лудости'', <br/>''Музички пакао''

'''Алехандра Пизарник''' ({{јез-шпа|Alejandra Pizarnik}}; [[Авељанеда]], [[29. април]] [[1936]] — [[Буенос Ајрес]], [[25. септембар]] [[1972]]), рођена као '''Флора Пизарник''' ({{јез-шпа|Flora Pizarnik}}), била је истакнута [[Аргентина|аргентинска]] [[песникиња]] и једна од најзначајнијих [[Латинска Америка|латиноамеричких]] поетских личности [[XX век]]а.{{sfn|Caulfield|2003|pp=101}} Њено песничко дело, које се сврстава у [[Надреализам|неонадреализам]], изражава дух побуне који се граничи са самопоништењем.{{sfn|Biografías y Vidas}} Неке од главних тема којима се бавила у својој поезији су изгубљено детињство, могућност лудила и проблем смрти.{{sfn|Balkanski književni glasnik|2006}}

Алехандра ПизарникРођена је рођена [[29. априла]] [[1936]]. године у [[Авељанеда|Авељанеди]], аргентинском граду у [[Провинција Буенос Ајрес|провинцији Буенос Ајрес]],{{sfn|Marting|1990|pp=446}}, као друга ћерка Елијаса Пизарника и Росе Бромикер, [[Јевреји|јеврејских]] имиграната из [[Источна Европа|источне Европе]].{{sfn|Centro Virtual Cervantes}} Рано образовање стекла је на [[Шпански језик|шпанском]] и [[јидиш]]у.{{sfn|Bowen|2012}} Током одрастања суочавала се са потешкоћама везаним за муцање, астму и акне, услед чега је развила низак степен самопоштовања, склоност ка психичкој нестабилности, [[Депресија|депресији]] и [[Несаница|несаници]], као и зависност од [[Амфетамин|амфетамина]] и таблета за спавање.{{sfn|Centro Virtual Cervantes}}{{sfn|Bowen|2012}}

[[1950е|Педесетих година]] XX века студирала је [[Филозофија|филозофију]] и [[књижевност]] на Универзитету у Буенос Ајресу.{{sfn|Marting|1990|pp=446}} Од тог времена је везује пријатељство с професором Хуаном Хакобом Бахарлијем, који ју је увео уУ [[Теорија књижевности|теорију књижевности]], посебноа пре свега у [[надреализам]], увео ју је професор и пријатељ Хуан Хакобо Бахарлија. Упоредо је похађала часове [[Сликање|сликања]] код надреалистичког сликара [[Хуан Батље Планас|Хуана Батљеа Планаса]]. Поистоветивши се са идејама и циљевима надреалистичког покрета, са [[Алдо Пелегрини|Алдом Пелегринијем]] је [[1952]]. године основала часопис „Од нуле“.{{sfn|Balkanski Својуknjiževni првуglasnik|2006}} књигуГодину песамадана подпре називомнего ''Врло туђа земља'' објавилашто је [[1955]]. године. Уобјавила томсвоју периодупрву књигу под називом ''Најотуђенија земља'', почела је посећивалада посећује [[Психоанализа|психоаналитичара]] Леона Острова{{sfn|Balkanski književni glasnik|2006}} и открила да болује од [[Гранични поремећај личности|граничног поремећаја личности]].<ref>[http://www.poemas-del-alma.com/alejandra-pizarnik.htm Poemas de Alejandra Pizarnik]. ''Poemas del alma''. Приступљено 15.10.2015.</ref> Њему је посветила другу збирку поезије ''ПоследњаИзгубљена невиност'' (1956).{{sfn|BalkanskiPizarnik književni& Ostrov glasnik|20062012|pp=13-14}}

Између [[1960]]. и [[1964]]. године живела је у [[Париз]]у, гдерадећи јекао радила[[Корекција|коректор]] уи часопису[[преводилац]] „Свеске“за иразличите објављивалафранцуске песмекњижевне [[Магазин|магазин]]е и критике[[Издавачка укућа|издавачке различитимкуће]]. францускимБила листовимаје члан редакције [[часопис]]а „Cuadernos“ и издавачким„Les кућамаLettres Nouvelles“. ПреводилаНа [[Шпански језик|шпански]] језик је преводила дела [[АнтоненАндре АртоБретон|АртоаБретона]], [[АнриПол МишоЕлијар|МишоаЕлијара]], [[ЕмеИв СезерБонфуа|СезераБонфуаа]], и[[Антонен Арто|Артоа]], [[ИвМаргерит БонфуаДирас|БонфуааДирасове]] наи [[шпанскиЛеополд језикСедар Сенгор|Седара Сенгора]], а на [[Сорбона|Сорбони]] је истовремено студирала историју [[религија]] и савремену [[Француска књижевност|француску књижевност]].{{sfn|Marting|1990|pp=446}} У Паризу сеје спријатељиластупила у везу са аргентинскимзначајним писцем[[Европа|европским]] и [[ХулиоЛатинска КортазарАмерика|Хулијомлатиноамеричким]] Кортазаромкњижевницима, међу којима се истичу [[Хулио Кортазар]] и(са мексичкимкојим песникомће остати пријатељ до краја живота) и [[Октавио Паз|Октавијом Пазом]]., Потоњикоји је написао прологувод за њену четврту збирку песама, ''Дијанино стаблодрво'' (1962){{sfn|Biografías. yРади Vidas}},се којао сењеној сматранајбољој њенимкњизи најбољиму којој ће показати најбоље слике своје поезије. Овај период плодне књижевне делатности и стицања животног искуства пресудно је утицао на њено деломстваралаштво.{{sfn|BowenCaulfield|20122003|pp=101}}{{sfn|Balkanski književni glasnik|2006}}

Дело Алехандре Пизарник једно је од најснажнијих и најоригиналнијих у [[Аргентина|аргентинској]] [[Књижевност|књижевности]].<ref name=iv>{{cite web |url=https://www.educ.ar/recursos/ver?id=103626 |title=¿Quién es Alejandra Pizarnik? |last1=Bordelois |first1=Ivonne |last2= |first2= |date= |website= |publisher= |access-date= |quote=}} ''Educ.ar''. Приступљено 24.10.2014.</ref> Упркос кратком животу, Алехандра Пизарник је иза себе је оставила обимно књижевно дело: широккоје корпуссе песамане своди само на [[Поезија|поезију]], већ обухвата и мноштво [[Приповетка|приповеткиприча]] и записа, један кратак [[роман]], [[Књижевна критика|књижевну критику]], обимну преписку и [[дневник]] одна скоро хиљаду страница. Прве књигезбирке песама објавила је [[50е|педесетих]] година прошлог века, али тек је у делима насталим деценију касније (''Дијанино стаблодрво'', ''ТешкоћеПослови и ноћи'', ''ИзлучевинаВађење камена лудости'') пронашла свој најличнијиаутентичан тонпоетски израз, који је истовремено почивао на [[Надреализам|надреалистичком аутоматизму]] аутоматизму и вољи за рационалном егзактношћу. Песме настале из те тензије намерно су лишене строгог фокуса, а често и саме форме. Њена интензива, на моменте лудичка и визионарска поезија одликовала се креативном слободом и аутономијом.{{sfn|Biografías y Vidas}}

* 1971 – Крвава грофица (''{{јез-шпа|La condesa sangrienta'', 1971}})

* „Та{{цитат|Та песникиња похлепна за бродоломом, заљубљена у смрт, љубавница боли и патње. Та танкоћутна и осетљива песникиња, то биће су врата у поновно читање наистакнутијих песника самоубица Латинске Америке.” — |[[Хулио Кортазар]]{{sfn|Balkanski književni glasnik|2006}}}}

* „Мало{{цитат|Мало је људских бића осетило такву ширину поетске фаталности. Чудно, сви њени елементи, све птице, сви облаци, њена земља нахочади која крије огромну тајну, њено памћење и страст се усмеравају у два главна смера: занесеност детињством, чије су моћи преживеле у њој, и један непрестани предосећај смрти као друга страшна занесеност која је баца у дивљење и страх. Прогнани духић због пада, робиња изубљеног краљевства могла је видети ствари само у светлу те неприлагодљиве и неутешне егзистенције. Није имала излаза: није научила да лаже саму себе, није научила да се помири са судбином, ни са заборавом.” — |[[Енрике Молина]]{{sfn|Balkanski književni glasnik|2006}}}}

{{портал|Биографија|Књижевност|Аргентина}}