Википедија

Будизам у Кини — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{Будизам}}
[[FileДатотека:Zhuhai Jintai Temple inner court view and monks.jpg|thumb|Кинески будисти у Ђинтаи храму, [[Џухај]].]]
 
'''Кинески будизам''' обухвата разне [[будизам|будистичке]] школе које су се јављале у [[Кина|Кини]] од антике до данас. Ове школе су у себе интегрисале бројне идеје [[конфучијанство|конфучијанства]], [[таоизам|таоизма]] и других система [[кинеска филозофија|кинеске филозофије]].
Ред 21:
[[Датотека:Mahayanabuddha.jpg|мини|десно|Седећи [[Сидарта Гаутама|Буда]] из династије Танг, око [[650]].]]
 
Будизам је у Кину дошао из Индије, преко централне Азије, почетком наше ере. Пространи пећински храмови подигнути у [[Дунхуанг]]у, главној тачки уласка, сада су богати извор списа, уметничких предмета и других археолошких налаза.<ref name="Kembridž-94-97">Kembridžova ilustrovana istorija religije . Stylos, Novi Sad. {{page|year=2006. ISBN |isbn=978-86-7473-281-6. стр. |pages=94-97.}}</ref> Тачан датум доласка будизма је споран, али је до тога вероватно дошло у првој половини [[1. век]]а.<ref name="Ju-Lan-271-285"/> По предању, будизам је уведен за владе цара Минга (58—75), али постоје докази да се у Кини још пре тог времена чуло за будизам.<ref name="Ju-Lan-271-285"/> Његово ширење било је дуг и постепен процес. Из кинеских извора знамо да је у 1. и 2. веку будизам сматран религијом окултних вештина, која се много не разликује од [[јин и јанг|јин-јанг]] школе или касније [[Таоизам|таоистичке]] религије.<ref name="Ju-Lan-271-285"/>
 
Око [[130]]. године, присуство будизма већ jeје било очигледно у Чанг-ану, главном граду [[Династија Хан|династије Хан]], где jeје доминантна доктрина био [[конфуцијанизам]]. У почетку, будизам jeје прихватан као нова [[Таоизам|таоистичка]] секта, тим пре што су коришћени таоистички еквиваленти да би се превели концепти нове религије.{{sfn|Елијаде|1996|pp=40-59}} У [[2. век]]у се чак развила теорија да [[Сидарта Гаутама|Буда]] био ученик [[Лао Це]]а. Ова теорија нашла је надахнуће у једној тврдњи у животопису Лао Цеа где се вели да је он поткрај живота ишчезао. Разрађујући ово, таоисти су испрели причу како је Лао Це, кренувши на Запад, доспео у Индију, где је поучавао Буду и имао укупно двадесет девет ученика.<ref name="Ju-Lan-271-285"/>
 
Будизам се усталио дуж [[Пут свиле|Пута свиле]] у средишњој Азији приближно почетком нове ере, а до краја [[династија Хан|династије Хан]] (око [[220]]. године) превасходно се сводио на групе странаца. У почетку су таоистички учењаци помагали као преводиоци, при чему су за превођење будистичких идеја коришћени таоистички термини, а наглашавана је и сличност измеду две религије.<ref name="Rečnik budizma">Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.</ref>
Ред 37:
=== Продор будизма у јужну Кину ===
 
Пошто су [[Хуни]] освојили северну Кину, будизам jeје наставио да постоји на недовољно насељеном југу, међу аристрократима и интелектуалцима као што jeје [[Хуи Јуан]], оснивач [[амидизам|амидизма]] или [[школа чисте земље|школе чисте земље]].{{sfn|Елијаде|1996|pp=40-59}}
 
У [[4. век]]у долази до продора будизма у јужну Кину. Образовани и имућни световњаци потпомагали су [[сангха|сангху]] као покровитељи, омогућавали да се плати преводилачки рад, оснивали манастире и храмове и прихватали пет правила будистичке етике. У јужној Кини развила су се два правца: [[дхјана]], школа медитације, надахнута хинајаном и [[прађна]], спекулативна школа која је преводила махајанске сутре.<ref name="Rečnik budizma"/>
 
У том периоду, централне личности били су [[Тао Ан]] (312-385.312—385), [[Хуи Јуан]] (344-416.344—416) и [[Тао Шенг]] (360- 434.360—434). Под њиховим утицајем установљене су велике монашке задужбине, преведена правила винаје и широко распрострањене спекулативне идеје махајане. Учења конфуцијанских и таоистичких класика стопила су се са махајанским будизмом [[Ашвагхоша|Ашвагхоше]], [[Нагарђуна|Нагарђуне]], [[Васубандху]]а и [[Асанга|Асанге]], уобличивши тако карактеристичну традицију кинеског будизма. Он је доживео процват поглавито у школама [[Чиста земља|Чисте земље]] (''т'иен т'аи''), [[хуан јен]]а и [[зен|ч'ана]], који су достигли зрелост за време династије Т'анг. Процењује се да је око [[420]]. године у Кини било 1786 храмова и око 24.000 будистичких монаха и монахиња.<ref name="Rečnik budizma"/>
 
У [[5. век]]у, како је број превода растао, тумачење будизма преко аналогије са таоизмом је коначно напуштено, али су велики будистички писци наставили да употребљавају таоистичку терминологију, као што су ''Yu'' (биће), ''Wu'' (небиће), ''yu-wei'' ([[карма|делање]]) и ''wu-wei'' ([[неделање]]), за изражавање будистичких идеја. Ова пракса је значила синтезу индијског будизма и таоизма, што је водило утемељењу кинеског облика будизма.<ref name="Ju-Lan-271-285"/>
 
=== Успон будизма ===
[[Датотека:Wood Bodhisattva.jpg|мини|десно|Дрвени [[бодисатва]] из династије Сонг (960-1279960—1279)]]
 
Током владавине северних и јужних династија ([[420]]-[[588]]420—588) настају аутентичне будистичке школе, од којих су неке адаптације индијских, док су друге аутентично кинеске. [[Тиентаи]] и [[хуајан]] су постали свеобухватни ситеми, док су [[зен|чан]] и [[škola čiste zemlje|чиста земља]] приступачнији обичном човеку.<ref name="Kembridž-94-97"/>
 
У [[6. век]]у, цар [[Car Wu od Lianga|Ву од Лианга]] прешао jeје у будизам, коме jeје давао предност на штету таоизма.{{sfn|Елијаде|1996|pp=40-59}} Током Суи периода ([[589]]-[[617]]589—617) састављају се коментари о дубљем или скривеном значењу текстова и спискови некадашњих патријарха како би се утврдила аутентичност предаје.<ref name="Kembridž-94-97"/>
 
Под [[династија Танг|династијом Т'анг]] ([[618]]-[[907]]618—907. године) будизам у Кини је достигао своју зрелост. Ова династија је била наклоњена будизму у потпуности. Контакти успостављени са средишњом Азијом и Индијом довели су у Кину многе странце. Када се Хсуан Тсанг (око 596-664), чувени будистички учењак и ходочасник, вратио у Кину после тринаест година проведених у Индији, дочекали су га као хероја. Он је вршио неизмерни утицај, и за собом оставио колосалан преводилачки опус. Средином [[9. век]]а утицај кинеског будизма достигао је врхунац.
 
=== Прогони будиста ===
Ред 63:
 
=== Стапање са народном вером ===
[[Датотека:Zhang_Shengwen._L'enseignement_de_Bouddha_Sakyamuni.jpg|мини|десно|[[Сидарта Гаутама|Сакјамуни]] [[Сидарта Гаутама|Буда]] подучава (1173-11761173—1176)]]
 
Период након [[907]]. године обележен је таворењем и обновом. Подела на школе - упадљива особина будизма династије Танг - још више се продубила, тако да се и кинески будизам развио као мноштво синтеза учења и пракси, обично са снажном основом чисте земље.<ref name="Kembridž-94-97"/>
Ред 71:
=== Реформа и савремени период ===
 
Касни 19. и рани [[20. век]] донели су кинеском будизму интелектуалну ренесансу и етичку реформу, поглавито под Т'аи Хсијем (1890-19471890—1947). Овај реформски покрет пратило је потискивање под [[Комунизам|комунистичком]] влашћу, почев од [[1949]].
 
Од [[1950]]. до [[1952]]. године спроведена је земљишна реформа, када је дошло до одузимања манастирских поседа, укључујући и одећу од монаха.<ref name="zen"/> Током кинеске револуције [[1966]]. године, затворени су сви храмови, иако је ова политика ослабила током [[1972]], када је влада почела да истиче будизам као кинеско културно наслеђе.<ref name="zen">''zen'', Enciklopedija živih religija, Nolit, Beograd. {{page|year=2004. ISBN |isbn=978-86-19-02360-3.|pages=}}</ref> Иако већина кинеских манастира припада [[ч'ан]] баштини, ч'ан, [[Budizam čiste zemlje|чиста земља]] и други облици будизма дубоко су испреплетени и сви су осетили последице промене.<ref name="zen"/> После смрти [[Мао Цедунг]]а, [[1976]]. године, јављају се знаци обнове будизма.<ref name="Kembridž-94-97"/>
 
На Тајвану будизам је све време остао снажан и иновативан.
Ред 81:
* {{Cite book |ref= harv|last=Елијаде|first=Мирча|title=Водич кроз светске религије|year=1996|url= |publisher= Народна књига|location=Београд|id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Ling|first=Trevor|title=Rečnik budizma|year=1998|url= |publisher= Geopoetika|location=Beograd|id=}}
* Enciklopedija živih religija, Nolit, Beograd. {{page|year=2004. ISBN |isbn=978-86-19-02360-3.|pages=}}
* Kembridžova ilustrovana istorija religije, Stylos, Novi Sad. {{page|year=2006. ISBN |isbn=978-86-7473-281-6.|pages=}}
 
== Извори ==
{{reflist|230em}}
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Будизам_у_Кини”