Немисливо — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 25:
Када је монах Малункјапута, узнемирен чињеницом да Буда никако не разјашњава такозвана ”велика питања”, затражио од Буде да се изјасни или ће напустити заједницу, добио је следећи одговор:
 
{{цитат|То jeје као када би човек, рањен отровном стрелом, док се његова фамилија и пријатељи журе да пронађу доктора, рекао: "Чекајте! Не дам да ми вадите ову стрелу пре него што дознам да ли је човек који ме је ранио ратник, свештеник, трговац или слуга. Не дам да ми вадите ову стрелу пре него што дознам како се зове и из којег је племена… је ли висок, низак или средњег раста… је ли тамнопут, смеђ или жут… из којег је села или града… да ли ме је устрелио из лука или из самострела… да ли је тетива на луку направљена од животињске или биљне тетиве, од кудеље или од коре дрвета… да ли је штап стреле грубо или фино обрађен… од чега су перца на стрели била направљена -– да ли од пера лешинара, гаврана, јастреба или роде… чиме је врх стреле био причвршћен – жилом вола, бивола, лава или мајмуна… и којег облика је био тај врх стреле, шиљаст, налик полумесецу, са крацима или рачваст.' Тај би човек, Малункјапута, пре умро него што би све то сазнао.{{sfn|Елијаде|1996|pp=40-59}} }}
 
== Будини одговори ==
Ред 65:
== Тумачења ==
 
[[Мирче Елијаде|Елијаде]] сматра да сва уверења која jeје Буда допуштао, ”у свом егземпларном неверовању у све метафизичко”, јесу негативна. Елијаде то описује као логичку крутост, сродну методи неких неопозитивиста, нарочито филозофа [[Лудвиг Витгенштајн|Лудвига Витгенштајна]].{{sfn|Елијаде|1996|pp=40-59}}
 
Према тумачењу Ковачевића, Буда одбија да одговара на таква питања из два разлога. Први је што трагање за одговорима на метафизичка питања, о којима је човечанство лупало главу током скоро читаве своје историје, покреће чиста знатижеља, потреба да изградимо задовољавајући појмовни систем. Но разлози Будиног подучавања нису теоријски већ практични: он указује на [[Племенити осмоструки пут|пут ослобађања од патње]] коју носе старост, болест и смрт.{{sfn|Kovačević|2014|pp=197}} Следећи разлог јесте што ова питања извиру из погрешне претпоставке о постојању трајног [[Сопство|сопства]]. Питање је ли [[Свет (будизам)|свет]] коначан или није извире из претпоставке да постоји трајно ја, које стоји наспрам објективног света који га окружује, односно из претпоставке о дуалности сопства и света. Слично је са питањем да ли [[Татагата]] после смрти постоји или не, јер оно полази од претпоставке да Татагата заиста постоји као непромењиво сопство. А како је полазна претпоставка погрешна, ни питања која из ње извиру не могу бити исправна.{{sfn|Kovačević|2014|pp=197}}