Ђенова — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ажурирање са италијанске википедије |
Нема описа измене |
||
Ред 35:
Застава Ђенове је црвени крст на белом пољу, а то је застава [[свети Георгије|светог Ђорђа]]. Заставу Ђенове је прихватила [[Енглеска]] и град [[Лондон]] [[1190]]. да би у [[Средоземно море|Средоземљу]] уживали заштиту моћне ђеновљанске флоте. [[Република Ђенова]] је са супарником, [[Млетачка република|Млетачком републиком]] била једна од најмоћнијих сила света. Енглески краљ је Ђенови плаћао годишњи данак. Између Енглеске и Ђенове увек су постојали посебни односи.
== Географија ==▼
[[Датотека:Panorama di Genova (porto commerciale e porto antico).jpg|мини|270 п|
[[Датотека:Genova-IMG 1828.JPG|мини|270 п|д|Велика густина насељености је одлика Ђенове]]▼
[[Датотека:Genova-bombardamento francese (1684).jpg|мини|270 п|д|Историјски приказ бомбардовања града на таписерији из 1684.]]▼
[[Датотека:Genova-DSCF8908.JPG|мини|270 п|д|Нови делови града на литицама изнад градског језгра]]▼
[[Датотека:Genova-DSCF7470.JPG|мини|270 п|д|''Страда Нова'', најлепша градска улица]]▼
[[Датотека:Piazza dell'Annunziata, Genova.jpg|мини|270 п|д|Један од градских тргова]]▼
[[Датотека:Genova-Castello d'Albertis-panorama.jpg|мини|270 п|д|Градска лука и марина са старим светиоником]]▼
[[Датотека:Stazione metropolitana de Ferrari genova 01.jpg|мини|270 п|д|Један од улаза у Ђеновљански метро]]▼
[[Датотека:Genova Porta Soprana.jpg|мини|270 п|д|Средњовековна врата Ђенове]]▼
[[Датотека:Parco di Nervi Genova 01.jpg|мини|270 п|д|Парк Нерви, један од познатих градских паркова]]▼
Ђенова се налази у северозападном делу [[Италија|Италије]]. Од престонице [[Рим]]а град је удаљен 510 км северозападно, а градови попут [[Милано|Милана]] (140 км) и [[Торино|Торина]] (170 км) су много ближи Ђенови.▼
[[Датотека:Genova - Panorama da Righi.JPG|мини|700 п|центар|Панорама града]]▼
'''Рељеф''': Ђенова се развила у најсевернијем делу [[Ђеновски залив|Ђеновског залива]], северног дела [[Тиренско море|Тиренског мора]]. У складу са тим Ђенова је одувек имала идеалан положај најближе средоземне луке за низ градова северне [[Италија|Италије]] и других крајева северно ([[Швајцарска]], [[Баден-Виртемберг]]). Међутим, добар макро положај нарушен је незгодним микро положајем, јер се град налази на изузетно покренутом терену дуж веома уске обале, која је испресецена одсецима и нигде није шира од 2-3 км. Изнад града се стрмо уздижу брда и планине - на истоку најсевернији [[Апенини]], а на западу крајњи [[Лигуријски Алпи]]. Стога град има низ посебности, веома стрме и изразито узане улице, потуно неправилну мрежу улицу, улице-серпентине, честе тунеле и надпутњаке. Делује невероватно, али разлике у надморским висинама су толико да се на 2 км удаљености од презагушеног старог градског језгра уз обалу налазе простори нетакнуте природе на 700-800 м надморске висине.
'''Клима''': Клима у Ђенови је [[средоземна клима]]. Стога су лета топла и сушна, а зиме благе и кишовите.
'''Воде''': Ђенова се развила у најсевернијем делу Ђеновског залива, северног дела Тиренског мора. Море је неодвојиви део града, а градска привреда почива пре свега на лучким делатностима.▼
== Историја ==▼
Први познати становници градског подручја Ђенове су били [[Лигури]], једно од [[Итали|италских]] племена. Некад се веровало да су град основали [[Келти]]. Градско гробље из [[6. век п. н. е.|6.]] и [[5. век п. н. е.|5. века п. н. е.]] потврђује да су у Ђенови тада живели [[Грци]], али луку су много раније користили вероватно и [[Етрурци]]. Могуће је да су и [[Феникија|Феничани]] имали базе у Ђенови или близу ње. У римско доба [[Марсељ]] је био већег значаја од Ђенове. За разлику од других лигурских и келтских насеља тога подручја Ђенова је била савезник Рима за време [[Други пунски рат|Другог пунског рата]]. Због тога су је [[Античка Картагина|Картагињани]] разорили [[209. п. н. е.]] Насеље је поново изграђено при крају [[Пунски ратови|пунских ратова]]. Ђенова је трговала кожом, дрветом и медом. ▼
Након пада [[Западно римско царство|Западног римског царства]] [[Остроготи]] су заузели Ђенову. После [[Готски рат|Готског рата]] била је средиште [[византијско царство|византијског]] викара. Прешла је у руке [[Лангобарди|Лангобарда]] [[643]], а [[773]]. је у саставу [[Франачка|Франачке]]. Неколико векова Ђенова је била мало рибарски град, који је полако градио трговачку флоту, која ће постати водећа на [[Средоземно море|Средоземљу]]. [[Арапи|Арапски]] пирати су [[934]]. спалили град, али убрзо је поново изграђен.▼
Пре [[1100]]. Ђенова је постала независан град-држава. Номинално је била потчињена цару [[Свето римско царство|Светог римског царства]], а старешина града је био [[епископ]] Ђенове. Стварну власт су обављали "[[конзул]]и“ бирани на јавним скупштинама. Ђенова је била једна од тзв. поморских република уз [[Млетачка република|Венецију]], [[Пиза|Пизу]] и [[Амалфи]]. У граду се развила снажна [[бродоградња]], [[банкарство]] и [[трговина]], који су помогли да се створи једна од највећих и најмоћнијих морнарица на Средоземљу. [[Република Ђенова]] се раширила на [[Лигурија|Лигурију]], [[Пијемонт]], [[Сардинија|Сардинију]], [[Корзика|Корзику]] и имала је потпуну контролу над готово целим [[Тиренско море|Тиренским морем]]. Учествовали су у [[крсташки ратови|крсташким ратовима]], па су успоставили колоније на [[блиски исток|Блиском истоку]], [[Егејско море|Егеју]], [[Сицилија|Сицилији]] и [[Северна Африка|северној Африци]]. Са [[Левант]]а су донели зелени пехар уа кога су сматрали да је [[Свети грал]]. Пропаст крсташких држава Ђенова је надоместила савезом са [[Византијско царство|Византијом]], што је отворило могућност ширења на [[Црно море]] и [[Крим]]. Постојале су свађе између моћних породица, али највише се Ђеновом управљало као са профитним предузећем. Ђенова је достигла свој зенит победом над [[Пиза|Пизом]] у поморској бици код Мелорије [[1284]]. [[Млетачка република|Млетачку републику]] су победили [[1298]]. и то је почетак пада државе.▼
Просперитет није трајао дуго. [[Црна смрт]] ([[куга]]) дошла је у Европу [[1349]]. преко ђеновљанског трговачког града „Теодосије“ са Крима. После економског колапса и губитка становништва Ђенова је усвојила Венецијански модел управе. Наставили су се ратови са [[Млетачка република|Венецијом]]. [[Венеција]] је победила у рату за Кјођу (1378—1381). После периода [[Француска|француске]] доминације над Ђеновом (1394—1409) долази под власт породица [[Лукино Висконти|Висконтија]] из [[Милано|Милана]]. [[Арагон]] је преотео Сардинију од Ђенове. На [[Корзика|Корзици]] је избила побуна, а колоније на Блиском истоку су узели [[Турци]] и [[Арапи]]. [[Кристифор Колумбо]] је поклонио 1/10 прихода од [[откриће Америке|открића Америке]] банци у Ђенови да буде ослобођен пореза на храну. [[Андреа Дорија]] је створио [[1528]]. нови устав, па је Ђенова постала [[Шпанија|шпански]] вазал. У време привредног опоравка многе ђеновљанске породице су постале јако богате. Тако је у време врхунца у [[16. век]]у Ђенова привукла многе уметнике, као што су [[Петер Паул Рубенс|Рубенс]], [[Каравађо]] и [[Антонис ван Дајк|Ван Дајк]]. Чувени архитекта Галеацо Алези изградио је бројне палате у [[маниризам|маниристичком]] стилу. [[Француска|Французи]] су гранатирали Ђенову 1684. да би [[Аустрија]] је [[1746]]. била заузела Ђенову за време [[Рат за аустријско наслеђе|Рата за аустријско наслеђе]]. Ђенова је [[1768]]. предала Корзику [[Француска|Француској]].▼
Пошто су светска економија и трговачки путеви помакнути на [[Атлантски океан|Атлантик]], Ђенова је економски слабила. [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је [[1797]]. створио вазалну државу [[Лигуријска република|Лигуријску републику]], која је припојена Француској [[1804]]. [[Бечки конгрес]] [[1815]]. је Ђенову укључио у Пијемонт ([[краљевина Пијемонт-Сардинија|краљевину Сардинију]]). После три века кућа [[Савоја]] је добила град. Ђенова је имала економске користи од уније, али била је изразито републиканско гнездо. [[Ђузепе Мацини]] је био популаран. Са успоном [[Уједињење Италије|Ризорђимента]], Ђеновљани су се окренули борби за уједињену Италију под савојском династијом. [[Ђузепе Гарибалди]] је [[1860]]. кренуо из Ђенове у свој поход са хиљаду добровољаца. Место одакле је кренула та хиљада обележено је спомеником.▼
У јулу [[2001]]. године, у Ђенови је одржан [[Самит Г8 (Ђенова, 2001)|састанак]] групе [[Г8]]. Састанак је засењен насилним протестима и полицијском бруталношћу, која је довела до смрти протестаната.▼
▲== Географија ==
{{Клима града
|Град_генитив=
Линија 114 ⟶ 83:
| Год_а_макс= | Год_а_мин=
|}}
▲'''Воде''': Ђенова се развила у најсевернијем делу Ђеновског залива, северног дела Тиренског мора. Море је неодвојиви део града, а градска привреда почива пре свега на лучким делатностима.
▲== Историја ==
▲Први познати становници градског подручја Ђенове су били [[Лигури]], једно од [[Итали|италских]] племена. Некад се веровало да су град основали [[Келти]]. Градско гробље из [[6. век п. н. е.|6.]] и [[5. век п. н. е.|5. века п. н. е.]] потврђује да су у Ђенови тада живели [[Грци]], али луку су много раније користили вероватно и [[Етрурци]]. Могуће је да су и [[Феникија|Феничани]] имали базе у Ђенови или близу ње. У римско доба [[Марсељ]] је био већег значаја од Ђенове. За разлику од других лигурских и келтских насеља тога подручја Ђенова је била савезник Рима за време [[Други пунски рат|Другог пунског рата]]. Због тога су је [[Античка Картагина|Картагињани]] разорили [[209. п. н. е.]] Насеље је поново изграђено при крају [[Пунски ратови|пунских ратова]]. Ђенова је трговала кожом, дрветом и медом.
▲Након пада [[Западно римско царство|Западног римског царства]] [[Остроготи]] су заузели Ђенову. После [[Готски рат|Готског рата]] била је средиште [[византијско царство|византијског]] викара. Прешла је у руке [[Лангобарди|Лангобарда]] [[643]], а [[773]]. је у саставу [[Франачка|Франачке]]. Неколико векова Ђенова је била мало рибарски град, који је полако градио трговачку флоту, која ће постати водећа на [[Средоземно море|Средоземљу]]. [[Арапи|Арапски]] пирати су [[934]]. спалили град, али убрзо је поново изграђен.
▲Пре [[1100]]. Ђенова је постала независан град-држава. Номинално је била потчињена цару [[Свето римско царство|Светог римског царства]], а старешина града је био [[епископ]] Ђенове. Стварну власт су обављали "[[конзул]]и“ бирани на јавним скупштинама. Ђенова је била једна од тзв. поморских република уз [[Млетачка република|Венецију]], [[Пиза|Пизу]] и [[Амалфи]]. У граду се развила снажна [[бродоградња]], [[банкарство]] и [[трговина]], који су помогли да се створи једна од највећих и најмоћнијих морнарица на Средоземљу. [[Република Ђенова]] се раширила на [[Лигурија|Лигурију]], [[Пијемонт]], [[Сардинија|Сардинију]], [[Корзика|Корзику]] и имала је потпуну контролу над готово целим [[Тиренско море|Тиренским морем]]. Учествовали су у [[крсташки ратови|крсташким ратовима]], па су успоставили колоније на [[блиски исток|Блиском истоку]], [[Егејско море|Егеју]], [[Сицилија|Сицилији]] и [[Северна Африка|северној Африци]]. Са [[Левант]]а су донели зелени пехар уа кога су сматрали да је [[Свети грал]]. Пропаст крсташких држава Ђенова је надоместила савезом са [[Византијско царство|Византијом]], што је отворило могућност ширења на [[Црно море]] и [[Крим]]. Постојале су свађе између моћних породица, али највише се Ђеновом управљало као са профитним предузећем. Ђенова је достигла свој зенит победом над [[Пиза|Пизом]] у поморској бици код Мелорије [[1284]]. [[Млетачка република|Млетачку републику]] су победили [[1298]]. и то је почетак пада државе.
▲[[Датотека:Genova-bombardamento francese (1684).jpg|мини|270 п|д|Историјски приказ бомбардовања града на таписерији из 1684.]]
▲Просперитет није трајао дуго. [[Црна смрт]] ([[куга]]) дошла је у Европу [[1349]]. преко ђеновљанског трговачког града „Теодосије“ са Крима. После економског колапса и губитка становништва Ђенова је усвојила Венецијански модел управе. Наставили су се ратови са [[Млетачка република|Венецијом]]. [[Венеција]] је победила у рату за Кјођу (1378—1381). После периода [[Француска|француске]] доминације над Ђеновом (1394—1409) долази под власт породица [[Лукино Висконти|Висконтија]] из [[Милано|Милана]]. [[Арагон]] је преотео Сардинију од Ђенове. На [[Корзика|Корзици]] је избила побуна, а колоније на Блиском истоку су узели [[Турци]] и [[Арапи]]. [[Кристифор Колумбо]] је поклонио 1/10 прихода од [[откриће Америке|открића Америке]] банци у Ђенови да буде ослобођен пореза на храну. [[Андреа Дорија]] је створио [[1528]]. нови устав, па је Ђенова постала [[Шпанија|шпански]] вазал. У време привредног опоравка многе ђеновљанске породице су постале јако богате. Тако је у време врхунца у [[16. век]]у Ђенова привукла многе уметнике, као што су [[Петер Паул Рубенс|Рубенс]], [[Каравађо]] и [[Антонис ван Дајк|Ван Дајк]]. Чувени архитекта Галеацо Алези изградио је бројне палате у [[маниризам|маниристичком]] стилу. [[Француска|Французи]] су гранатирали Ђенову 1684. да би [[Аустрија]] је [[1746]]. била заузела Ђенову за време [[Рат за аустријско наслеђе|Рата за аустријско наслеђе]]. Ђенова је [[1768]]. предала Корзику [[Француска|Француској]].
▲Пошто су светска економија и трговачки путеви помакнути на [[Атлантски океан|Атлантик]], Ђенова је економски слабила. [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон]] је [[1797]]. створио вазалну државу [[Лигуријска република|Лигуријску републику]], која је припојена Француској [[1804]]. [[Бечки конгрес]] [[1815]]. је Ђенову укључио у Пијемонт ([[краљевина Пијемонт-Сардинија|краљевину Сардинију]]). После три века кућа [[Савоја]] је добила град. Ђенова је имала економске користи од уније, али била је изразито републиканско гнездо. [[Ђузепе Мацини]] је био популаран. Са успоном [[Уједињење Италије|Ризорђимента]], Ђеновљани су се окренули борби за уједињену Италију под савојском династијом. [[Ђузепе Гарибалди]] је [[1860]]. кренуо из Ђенове у свој поход са хиљаду добровољаца. Место одакле је кренула та хиљада обележено је спомеником.
▲У јулу [[2001]]. године, у Ђенови је одржан [[Самит Г8 (Ђенова, 2001)|састанак]] групе [[Г8]]. Састанак је засењен насилним протестима и полицијском бруталношћу, која је довела до смрти протестаната.
== Становништво ==
▲[[Датотека:Genova-IMG 1828.JPG|мини|270 п|д|Велика густина насељености је одлика Ђенове]]
Према процени, у граду је 2010. живело 607.906 становника.<ref>[http://demo.istat.it/bil2010/index.html Istat demographic balance 2010], Приступљено 4. 5. 2013.</ref>
Линија 136 ⟶ 121:
== Градска привреда ==
▲[[Датотека:Genova-DSCF8908.JPG|мини|270 п|д|Нови делови града на литицама изнад градског језгра]]
▲[[Датотека:Genova-DSCF7470.JPG|мини|270 п|д|''Страда Нова'', најлепша градска улица]]
▲[[Датотека:Piazza dell'Annunziata, Genova.jpg|мини|270 п|д|Један од градских тргова]]
▲[[Датотека:Genova-Castello d'Albertis-panorama.jpg|мини|270 п|д|Градска лука и марина са старим светиоником]]
▲[[Датотека:Stazione metropolitana de Ferrari genova 01.jpg|мини|270 п|д|Један од улаза у Ђеновљански метро]]
▲[[Датотека:Genova Porta Soprana.jpg|мини|270 п|д|Средњовековна врата Ђенове]]
▲[[Датотека:Parco di Nervi Genova 01.jpg|мини|270 п|д|Парк Нерви, један од познатих градских паркова]]
▲Ђенова се налази у северозападном делу [[Италија|Италије]]. Од престонице [[Рим]]а град је удаљен 510 км северозападно, а градови попут [[Милано|Милана]] (140 км) и [[Торино|Торина]] (170 км) су много ближи Ђенови.
▲[[Датотека:Genova - Panorama da Righi.JPG|мини|700 п|центар|Панорама града]]
Ђенова је одувек била град повезан са морем, па се градска привреда некада, али и данас ослањала на лучне делатности, поморство и бродоградњу. Поред тога, данас је Ђенова и велико управно, културно и образовно средиште, а у близини града постоје бројна туристичка одредишта везана за туризам на [[Средоземно море|Средоземљу]].
| |||