Ал-Мансур је рођен у породици Абасида након њиховог исељавања из Хеџаза 714. године. "Његов отац, Мухамед, је наводно праунук Абаса ибн Абд ал-Муталиба, најмлађег стрица пророка Мухамеда; његова мајка, како стоји у мароканском историјском делу из 14. века, ''-{Rawd al-Qirtas}-'', била је једна Селема, „берберка која је дата његовом оцу“.{{sfn|Rogers|2011|pp=243}}
Владао је од месеца зулхиџе 136. хиџретске год. до зулхиџе 158. хиџретске год. (754-775754—775). Током 762. је основао је Мединат ел-Селам (град мира) као нову краљевску резиденцију и градску палату, која је постала језгро владарске престонице [[Багдад]]а.<ref>{{cite journal |title=Baghdad: Imago Mundi, and Other Foundation-Lore |last=Wendell|first=Charles|journal= International Journal of Middle East Studies |volume= 2 |year=1971 }}</ref> Ал-Мансур је био забринут по питању јачине свог режима после смрти његовог брата Абу'л `Абаса (касније познатог као ал-Сафах). Током 754. год. је победио Абдулаха ибн Алија у борби за халифат, а 755. је организовао атентат на [[Абу Муслим Хорасани|Абу Муслима]]. Абу Муслим је био лојални ослобођени човек из источне иранске провинције [[Хорасан]]а који је предводио абасидске снаге до победе над [[Омејадски калифат|Омејадима]] током треће фитне (међумуслиманског рата) од 749-750, био је подређен ал-Мансуру, али и неприкосновени владар [[Иран]]а и Трансоксиане. Разлогом за његово убиство се сматра спречавање борбе за власт у царству; неки налази указују да је Абу Муслим постао неповерљив и параноичан и да је постојала потреба за његовом ликвидацијом.
