Клод Бернар — разлика између измена

'''Клод Бернар''' ({{јез-фр|Claude Bernard}}; [[Сен Жилијен]], [[12. јул]] [[1813]] — [[Париз]], [[10. фебруар]] [[1878]]) је био француски [[физиологија|физиолог]] и [[љекар|лекар]] који се бавио истраживањем, секреције (излучивања) органа за варење, улогом јетре у метаболизму гликогена, дејства [[угљен-моноксид]]а и [[кураре]]а на живе организме, поремећаја у организу код [[шећерна болест|дијабетеса]].... Сва своја истраживања заснивао је на примени метода експерименталне медицинске физиологије. Познат је и по Клод Бернар-Хорнеовом синдрому. Радио је на [[Сорбона|Сорбони]] и у Националном [[музеј]]у за историју природе -[[Francuska|Француске]],({{јез-фр|Muséum d’Histoire Naturelle}}). На његов рад утицао је [[Артур де Бретањ]]. Сматра се и оснивачем експерименталне медицинске физиологије.<ref>Claude Bernard », dans Marie-Nicolas Bouillet et Alexis Chassang, Dictionnaire universel d’histoire et de géographie, 1878</ref>

 

 

Клод Бернар је рођен [[12. јул]]а [[1813]]. у малом селу Сен Жилијен. Његов отац је био произвођач вина. Прво образовање Бернар добија у школи [[исусовци|језуита]] у Вилафрешу а затим у Краљевском колеџу у Туасеју. Са 16 година одлази у [[Лион]], где обавља дужности помоћника а нешто касније и асистента у [[апотека|апотеци]] »МИЛЕТ«, власника Louis-Joseph-Marie (MILLET). Као апотекарски помоћник он све слободно време посвећује писању састава, [[водвиљ]]а и [[комедија]], а почетни успеси које је имао усмеравају га на писање [[драма|драме]] и пет прозних дела. Са писаним препорукама од свог послодавца, за чувеног критичаре тог времена Сен-Марк Гирардена ({{јез-фр|Saint-Marc GIRARDIN}}) и библиотекара Луја Филипа ({{јез-фр|Louis Philipe}}), стиже у [[Париз]]. Његова књижевна дела нису добро прихваћене у позоришту и на савет Гирардена уписује Медицински факултет у Паризу;{{Цитат|Ви сте доста напредовали у апотеци, држите се медицине а литературу користите за сате доколице.<small>Saint-Marc GIRARDIN</small>}}Клод Бернар је дипломирао на студијама медицине [[1843]]. али се нерадо бавио болесницима већ показује интеросавање за лабораторијски рад и истраживања у физиологији. Између [[1840]]. и [[1850]], имао је прилику да постане истраживач на институту за физиологију заједно са Физиологом Франсоа Магендиеом. Године [[1847]]. именован је за заменика Франсоа Магендиеа као професор за експерименталну медицину, а [[1848]]. постаје први председник Друштва за биологију у знак признање за његово откриће дигестивне функције панкреаса. Код својих [[студенат]]а настојао да развије истраживачки дух и потребу за стални рад на новим идејама у науци. Мегандие му је једном приликом одао признање речима; {{Цитат|Моја столица на Француском Колеџу је Ваша, ја знам да са Вама она неће пасти на колевку.<small>François MAGENDIE</small>}}. Године [[1845]]. оженио је Бернар Франсоа Мари а њен мираз му је помогао да настави финансирање својих експеримената. Бернар је своју каријеру највише посветио [[физиологија|физиологији]]. Био је [[професор]] на Француском Колеџу [[Сорбона]], а затим у Националном музеју за историју природе (Француске). [[Музеј]] је на његове примедбе и молбе, (због лоше опремњености установе за истраживања) [[Луј Бонапарта|Луј Наполеон]] опремио како би Клод Бернару омогућио даља истраживања.