Згрушавање крви у крвном суду — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 28:
[[Хемостаза|Хамостаза]] је нормалан физиолошки процес који спречава значајан губитак крви после васкуларне повреде. Процес хемостазе зависи од сложеног низа чинилаца,који укључују; тромбоците, друге ћелије крви и активирање одређених крвних протеина, познатих као фактори коагулације. Када дође до повреде крвних судова, физиолошка хемостаза се активира и процес коагулације јавља као физиолошки процес. Иако хаемостасис служи одржавању интегритета циркулаторног система; њен процес може постане неуравнотежен, што доводи до значајног морбидитета и морталитета изазваног тромбозом или тромбоемболијом.<ref>Heit JA. ''Venous thromboembolism: disease burden, outcomes and risk factors.'' J Thromb Haemost 2005;3:1611–1617.</ref> Добро познавње процеса хемостазе је важно како би се разумели главни етиопатогенетски механизми болести повезаних са тромбозом, нпр венске тромбоемболије (ВТЕ), артериотромбоза (тромбоза изазвана руптуром атероматозног плака) и тромбоза срчаних крвних судова.
 
Процес коагулације који доводи до хемостазе обухвата сложен скуп реакција које укључују око 30 различитих протеина.<ref>Colman RW, Clowes AW, George JN et al. ''Overview of coagulation, fibrinolysis and their regulation. In Hemostasis and Thrombosis: Basic Principles and Clinical Practice. 5th edn.'' Colman RW, Clowes AW, George JN et al. (editors). Philadelphia: Lippincott, Williams & Wilkins; 2006. ppp. 17–20.</ref> Ове реакције конвертује фибриноген у фибрин, који, заједно са тромбоцитима, формира стабилна тромб. За сада је предложено неколико модела каскадне коагулације, који укључујући спољашње и унутрашње процесе на ћелијском моделу. Ослањајући се на ове моде, у току истраживања разјашњена је улога и осталих чинилаца у процесу згрушавања, укључујући и микрочестице протеин П-селектина. Наследни или стечени поремећај у сложеном коагулационом систем доводи до повећаног ризика од тромбозе и тробофилије. Отприлике један у три болесника са венском тромбозом (ВТЕ) има и наследну тромбофилију.<ref> Colman RW, Clowes AW, George JN et al. ''Overview of hemostasis.'' In Hemostasis and Thrombosis: Basic Principles and Clinical Practice. 5th edn. Colman RW, Clowes AW, George JN et al. (editors). Philadelphia: Lippincott, Williams & Wilkins; 2006. ppp. 1–16.</ref>
 
;Патолошка коагулација
Ред 61:
Тромб настаје као резултат интравскуларне коагулације, која је повезана са тромбоцитима и коагулацијом плазме. Интраваскуларна, заживотна коагулација крви у принципу се одвија једнако као згрушавање крви ван организма <ref>Филм: [http://www.nejm.org/doi/full/10.1056/NEJMra0801082 Mechanisms of Thrombus Formation], Приступљено 27. 4. 2013.</ref>.
 
За разлику од физиолошке коагулације тромбоза очигледно представља згрушавање на погрешном месту, односно у непрекинутој крвној струју при оштећењу зида крвног суда, на коме се ствара тромбоцитни чеп, на који се надовезује коагулациони чеп <ref>{{ен}} {{cite journal |last1=Furie |first1=Bruce |last2=Furie |first2=Barbara |year=2008 |title=Mechanisms of Thrombus Formation |journal=The New England Journal of Medicine |volume=359 |issue=9 |url=http://www.nejm.org/doi/full/10.1056/NEJMra0801082 |doi=10.1056/NEJMra0801082 |pmid=18753650}}</ref>.
 
Зато у тромбогенези разликујемо тромб из [[крвне плочице|тромбоцита]] и [[згрушавање крви|коагулациони]] тромб.
Ред 82:
* Тромбоза коронарних артерија испољава се симптомима и знацима пекторалне ангине или инфаркта миокарда.
* Тромбоза церебралних артерија манифестује се разним облицима парезе и парализе.
* Тромбоза централне ретиналне артерије доводи до губитка вида.
* Тромбоза бубрежних артерија испољава се болом у слабинском пределу, хематуријом, протеинуријом и хипертензијом.
* Тромбоза мезентеријалних артерија испољава се боловима у стомаку, муком, гађењем, повраћањем, проливом, губитком апетита и појавом крви у столици.