Згрушавање крви у крвном суду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Врсте тромбозе: Heart attack-NIH.gif |
|||
Ред 66:
==== Артеријска тромбоза ====
Као што јој сам назив каже изазвана је тромбом локализованим у артеријским крвним судовима. По начину настанка може бити акутна (нагла) и хронична (дуготрајна).
Покренути тромб (коагулум), настао у било ком делу циркулаторног система који се креће кроз крвни суд и бива заустављено обично на рачвама артерија, где доводи до стенозе или опструкције.
Најчешће, у око 85% случајева тромбоза је кардијалног порекла (кардиогени извор тромба) а у 10% екстракардијалног:
;Кардиогени извори тромба
* апсолутне или друге аритмије са стварањем коагулума у левој преткомори који пасивно прелазе у леву комору,
* постинфарктне анеуризме леве коморе,
* патолошке вегетације на валвулама (срчаним залистцима), миксоми,
* ендокардитис и паразитарна обољења.
;Екстракардијални извори тромба
* анеуризме аорте и других артерија где због турбулентног тока настају коагулуми који се покрећу пут дистално,
* улцерозни атеросклеротски плакови
* јатрогене емболије (откинути делови катетера, стентова или других материјала током дијагностичких и терапијских инвазивних поступака).
Тромбоза је у највећем броју случајева изазива:
* ''Акутизација хроничног атеросклеротског процеса на ендотелу артерије'' — егзулцерација, интраплакална хеморагија, парцијално одлубљивање интиме, тромбоза анеуризме итд.
* ''Остали васкуларнии процеси'' — артеритис, цистична медијална некроза, фибромускуларне дисплазија.
* ''Хематолошке болести'' — мијелопролиферативне болести, криоглобулинемије, тромбоцитопатије, коагулопатије.
* ''Посебна стања или болести'' — копалс, хиоповолемија, септикемија итд).
Код акутних тромбоза постоје опсежне патолошке промене ендотела што ова стања чини битно различитим од емболија где постоји мање или више очуван континуитет ендотела. Наиме, код тромбозе пре акутног процеса постојале су промене у зиду и колатерална мрежа.
Акутна тромбоза артерије локално се компликује едемом зида крвног суда са миграцијом и нагомилавањем леукоцита што даље оштећује ендотел (унутрашњи зид крвног суда). Ове промене доводе до засоја крви, промене у коагулацији и формирање секундарног тромба. Тако створен секундарни тромб шири се у дисталном или проксималном правцу. На тај начин настају поремећаји у бочних гранама и [[Колатерална циркулација|колатералној циркулацији]] што може продубити степен исхемије и настанак анаеробног метаболизма (накупљање лактата и других анаеробних киселих метаболита) и последично доводи до поремећаја рада ћелијске мембране и оштећења натријумске и калијумске пумпе и интрацелуларне смрти.
==== Венска тромбоза ====
| |||