Датив — разлика између измена

'''Датив''' је трећи од [[падеж|седам падежа]] [[српски језик|српског језика]] и један од падежа многих [[словенски језици|словенских]], а и неких других [[индоевропски језици|индоевропских]] језика. То је падеж намене и циља, а одговара на питања '''Коме?''' или '''Чему?''' Зависно о [[глагол]]у, [[придеви|придеву]], [[именице|именици]], [[прилог]]у, [[узвици|узвику]] и [[предлози|предлогу]].

 

* Датив као '''неправи / индиректни објекат''' или онај који прима неку радњу се врло често употребљава у српском језику, као нпр.:

''Дао сам '''ти''' писмо.'' или ''Учини '''ми''' услугу.''

''Драго '''ми''' Вас је упознати.'' или ''Тешко '''јој''' је признати.''

* У дативу се означава '''особа која нешто прима или доживљава одређено осећање''':

* Датив се употребљава након одређених предлога: '''к'''/'''ка''', '''према''', '''насупрот'''.

* Датив личних заменица (''ми'', ''ти'', ''нам'', ''вам'') понекад је само формални даљи објекат, а права му је сврха истицање блискости са оним коме се говори. Такав датив се зове '''етички датив'''.

 

* Глаголи који захтевају датив: