Лазо М. Костић — разлика између измена

'''Лазаp М. Костић''' ([[15. март]] [[1897]], [[Врановићи (Котор)|Врановићи]] — [[17. јануар]] [[1979]]) је био српски статистичар, правник, историчар, публициста и професор [[Универзитет у Београду|Београдског универзитета]]. Костић је потицао из свештеничке породице. Зато је прво је студирао на Богословском факултету, да би се касније пребацио на Правни факултет. Докторирао је у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурт]]у 1923. Од половине 1920их предавао је на правним факултетима у Суботици и Љубљани. Биран је за декана Економско-комерцијалне високе школе. За време окупације у Другом светском рату био је комесар саобраћаја у [[Комесарска управа|Комесарској управи]] [[Милан Аћимовић|Милана Аћимовића]]. Након ослобођења отпуштен је одлуком Суда части. Остатак живота провео је у емиграцији, прво у Немачкој а потом у [[САД]], где је и преминуо.

Државни суд [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]] није имао елемената да га проглашава кривим, па му је његов колега и предратни пријатељ др [[Милан Бартош]] неколико пута нудио добар положај ако се врати у земљу. Ипак су га оптужили, али то су урадиле његове друге бивше колеге. „Суд части Економско-комерцијалне високе школе“, оптужницом бр. 150, од [[26. март]]а 1945. отужио је проф. др Лаза Костића због дела културне, административне, привредне и политичке сарадње са непријатељм и његовим домаћим помагачем. Оптужница га је теретила и за намјеру да ликвидира ову високу школу (у чијем је оснивању учествовао). Расправљало се без присуства оптуженог, без браниоца по службеној дужности, па чак и без тужиоца. Закључак је био да се оптужница бр. 150. преда Међународном суду за ратне злочине. Од тога, нравно, није ништа било, јер није било никаквих доказа. Ипак је на предлог ове високе школе Лазо и формално [[28. јун]]а 1945. отпуштен их државне службе. Остала је црна мрља на свијетлом лику честитог проф. др Лаза Костића и његове угледне породице.