Амфиоксус — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
мНема описа измене
Ред 12:
| species = -{B. lanceolatum}-
}}
'''Амфиоксус''' (-{{јез-лат|Branchiostoma lanceolatum}}) или ({{јез-лат|Amphioxus lanceolatus}}), познат и као '''копљаста рибица''', или '''копљача''' је врста примитивних [[хордати|хордата]] из рода -{[[{јез-лат|Branchiostoma]]}-}. ЖивиНајпростији заривенје укичмењак песакриболиког, прозрачног тела дужине 6—8 -{cm}-, зашиљеног на морскомоба днукраја. ДугЖиви језаривен окоу 10песак -по плићацима морских обала.{cm{sfn|Маријана Матовић|2004|pp=71}-.}
 
== Грађа амфиоксуса ==
 
 
Тело му је покривено једнослојном [[кожни систем|кожом]] и скоро је прозрачно. Испод коже се налазе [[мишићно ткиво|мишићи]] распоређени у две снажне мишићне масе које се пружају дуж бокова тела. Да би се ефикасније [[кретање|кретали]], [[мускулатура]] амфиоксуса је сегментирана (мишићи су издељени мишићним опнама). На леђној страни од [[глава|главе]] до [[реп]]а протеже се осовински орган [[Хорда (биологија)|хорда]]. Изнад хорде налази се [[крвни суд]] и [[нервни систем]] у облику цеви са које полазе метамерно распоређени [[живац|нерви]], по два у сваком сегменту. Амфиоксус има [[цеваст нервни систем]]. Испод хорде налази се [[црево]]. Почиње усним отвором око којег се налазе [[трепље]]. У њима се налазе чулне ћелије за [[мирис]]. [[Чулни орган]]и имају сасвим примитиван карактер. Дише на [[шкрге]] које се налазе у ждрелу. Крвни систем чине два крвна суда, од којих се један (дорзални) налази изнад, а други (вентрални) испод [[црево|црева]]. [[Крв]] циркулише захваљујући контрактилности трбушне аорте која има проширења (-{''bulbuilli''}-), јер не постоји диференцирано [[срце]]. С обзиром да је амфиоксус слабо активна животиња, њена крв не садржи крвне [[ћелија (биологија)|ћелије]] нити [[пигмент]]е, већ се [[кисеоник]] директно раствара у крвној [[течност]]и. [[Екскреторни систем]] чине метамерно распоређени [[нефридија|нефридијални]] [[Орган (анатомија)|орган]]и. Распоређени су у два уздужна низа, са сваке стране [[ждрело|ждрела]] по један.
Тело му је покривено једнослојном [[кожни систем|кожом]] и скоро је прозрачно. Испод коже се налазе [[мишићно ткиво|мишићи]] распоређени у две снажне мишићне масе које се пружају дуж бокова тела. Да би се ефикасније [[кретање|кретали]], [[мускулатура]] амфиоксуса је сегментирана (мишићи су издељени мишићним опнама). Нема лобању, удове, ни срце, а уместо кичменице, на леђној страни, од [[глава|главе]] до [[реп]]а, као осовински орган, протеже се штапићарста леђна [[Хорда (биологија)|хорда]] (свитњак).{{sfn|Маријана Матовић|2004|pp=71}}
 
Изнад хорде налази се [[крвни суд]] и [[нервни систем]] у облику цеви са које полазе метамерно распоређени [[живац|нерви]], по два у сваком сегменту. Амфиоксус има [[цеваст нервни систем]]. Испод хорде налази се [[црево]]. Почиње усним отвором око којег се налазе [[трепље]]. У њима се налазе чулне ћелије за [[мирис]]. [[Чулни орган]]и имају сасвим примитиван карактер. Дише на [[шкрге]] које се налазе у ждрелу.
 
 
Крвни систем чине два крвна суда, један је дорзална артерија, која се налази изнад, други вентрална вена испод [[црево|црева]]. Међусобно су повезани бочним судовима.{{sfn|Милутин Радовановић|1959|pp=298}} [[Крв]] циркулише захваљујући контрактилности трбушне аорте која има проширења (-{''bulbuilli''}-), јер не постоји диференцирано [[срце]]. С обзиром да је амфиоксус слабо активна животиња, њена крв не садржи крвне [[ћелија (биологија)|ћелије]] нити [[пигмент]]е, већ се [[кисеоник]] директно раствара у крвној [[течност]]и. [[Екскреторни систем]] чине метамерно распоређени [[нефридија|нефридијални]] [[Орган (анатомија)|орган]]и. Распоређени су у два уздужна низа, са сваке стране [[ждрело|ждрела]] по један.
 
== Размножавање ==
Линија 23 ⟶ 29:
 
== Значај ==
Амфиоксус у еволутивном погледу је значајан по томе што поред особина кичењака има великии примитивније особине,{{sfn|Маријана Матовић|2004|pp=71}} због чега је значајпослужио за објашњене порекла [[кичмењаци|кичмењака]].
 
== Спољашње везе ==
Линија 32 ⟶ 38:
== Литература ==
* Калезић М. 2000. год. ''Хордати'' (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
*{{Cite book |ref= harv|title=Зоологија са основама еволуције|year=1959|publisher=[[Научна књига]]|location=Београд|pages=433|author=[[Милутин Радовановић]]|edition=друго допуњено|editor=Боривој Јовановић|chapter=VI Класа Mamalia - сисари}}
 
*{{cite journal|реф=harv|url=http://www.cacak-dis.rs/elektronska_izdanja/Glas_biblioteke_11/pdf_gb_11/Marijana%20Matovic-Dobroslav%20Ruzic.pdf|title=Доброслав М. Ружић (1854-1918)|author=Маријана Матовић|year=2004|journal=Глас библиотеке|volumen=11|publisher=Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“|accessdate=29. 10. 2015}}
{{клица-животиње}}