Маршалска Острва — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA |
Нема описа измене |
||
Ред 28:
коментар = |
}}
'''Маршалска Острва''', или скраћено ''Маршали'', званично '''Република Маршалска Острва''' ({{јез-ен|Republic of the Marshall Islands}})
▲'''Маршалска Острва''', или скраћено ''Маршали'', званично '''Република Маршалска Острва''' ({{јез-ен|Republic of the Marshall Islands}}) су острвска република у централном [[Тихи океан|Пацифику]],у региону [[Микронезија|Микронезије]] <ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref>. Састоји се од 29 [[атол]]ских острва (Радакова и Раликова острва).
Највеће острво је [[Квајелин]], а сигурно најпознатије [[Бикини]], на коме су [[Сједињене Америчке Државе|САД]] извршиле прву пробу нуклеарне бомбе.
Главни град је [[Маџуро]], који се налази на истоименом острву.
Површина острва је 181 -{km²}-, где живи око 60.000 становника.
Религија је хришћанска 97% ([[Протестантизам|протестанти]]) и [[бахаи вера|бахаи]] 2%.
Линија 39 ⟶ 38:
== Историја ==
Године [[1526]]. острва је окупирала [[Шпанија]], све до [[1885]]
== Географија ==
▲Године [[1526]]. острва је окупирала [[Шпанија]], све до [[1885]]. када их преузима [[Немачка]]. На почетку [[Први светски рат|Првог светског рата]], контролу преузима [[Јапан]], да би на крају, [[1944]]. САД окупирале територију и ставиле их под своју власт. Званично [[1947]], Маршалска острва постају прекоморска територија САД, да би [[1979]]. добили самосталност.
Острва заузимају површину од 181 -{km²}-. Смештена су у средишњем делу Тихог океана. Најближи суседи Маршалских острва су [[Хаваји]] и [[Фиџи]].
Маршалска Острва састоје се од 34 коралска [[атол|атола]] и 867 [[Спруд|спрудова]] у источној [[Микронезија|Микронезији]]. На већини доминира корална низија. На њима влада [[Тропска клима|тропска, океанска клима]].<ref name="океанија"/> Главни град државе је [[Маџуро]], у коме, према подацима из 2004. године, живе 25.000 становника.<ref name="океанија">Денис Шехић, Атлас Америке, Аустралије и Океаније. Политика, 1. изд, Београд, 2007. год. ISBN 978-86-86809-01-8</ref>
== Становништво ==
[[Датотека:Marshall Islands PICT0445 (4744748285).jpg|200px|мини|лево|Црква на Маршалским Острвима]]
Према попису из 2002. године, на острвима је живело 52.000 становника, а просечна густина насељености износи 303 становника на km². Од етничких група доминира микронезијска, а главни језици у држави су енглески и [[маршалски језик|маршалски]] (оба службена), а поред њих и [[Јапански језик|јапански]]. Када се говори о религији, становници су углавном хришћани - [[протестанти]].<ref name="океанија"/>
==
Од индустрије најзаступеније су [[пољопривреда]] и [[туризам]]. [[Кокосов орах]] и [[банане]] представљају главне усеве, а од осталих ресурса, држава производи и извози рибу и шкољке. Радно способно становништво броји 9.500 човека, а незапосленост, према подацима из 1997. године, обухвата 12 % укупног становништва. Подаци из 2001. године кажу да држава извози робу у вредности од 7,3 мил. УСД, и то махом кокосов орах, рибу и шкољке, а увози робу у вредности од 68,2 мил. УСД. Главни произовди које увози јесу храна, машинска опрема и гориво. Главни економски партнери Маршалских Острва су САД, [[Јапан]] и [[Аустралија]].
▲* Војска: по споразуму, САД су одговорне за безбједност острва. На острву Бикини налази се нуклеарни полигон војске САД.
== Економија ==
[[Датотека:Marshall Islands (40325565).jpg|250px|мини|Типична корална острва]]
[[Датотека:Runit Dome 001.jpg|250px|мини|Купола Рунит]]
Новчана јединица Маршалских Острва је амерички долар. [[БДП|Бруто национални доходак]], према подацима из 2001. године износи 102 мил. УСД, а приход по глави становника 1.960 УСД. Инфлација је 2001. године износила 2 %.
== Саобраћај ==
Цивилна лука Маршалских Острва је Маџуро. У држави постоје 23 локална аеродрома и међународни аеродром Маџуро.
== Здравство ==
Просечни животни виек становништва износи 62 године за мушкарце, а 65 година за жене. Број рођених (на 1000 становника) износи 46, а број умрлих (на 100 становника) 7. Природни прираштај износи 1,4 %. Смртност новорођенчади (на 1000 живорођених) је 40,95.
== Образовање ==
Проценат писмености је 1998. године износио 91 %, а приступ интернету има свега 1,2 % становништва.
== Референце ==
| |||