'''Манастир Моравци''', по предању, подигнут је у [[13. век]]у у доба [[Немањићи|Немањића]]. Као ктитор помиње се [[Урош I Немањић|Урош Први Немањић]], краљ [[Српска краљевина|српски]]. После [[Османлијско царство|турског ропства]] [[1798]]. године, [[манастир]] је обновио [[игуман]] [[Хаџи Ђера]].
== Историја ==
Обновљени моравачки манастир је одиграо важну историјску улогу у борби [[Срби|српског народа]] за ослобођење од Турака. Игуман манастира Герасим Хаџи Ђера је један од првих мученика за народну слободу. Погибија Хаџи Ђере у сечи кнезова [[1804]]. године је својеврсно сведочанство о деловању манастира и његовог игумана у припремама [[Први српски устанак|Првог српског устанка]].
На [[Васкрс]] [[1815]]. године у манастиру Моравци је одржана скупштина на којој је присуствовао [[Милош Обреновић]] и која је служила да „распали срца и распростре“ [[Други српски устанак]]. Одатле Милош одлази у [[Чачак]], где су његов брат Јован и [[Лазар Мутап]] потукли Турке.
Данашњу цркву од тесаног камена започео је кнез Милош, а довршио је кнез [[Михаило Обреновић]] уз помоћ прилога села [[Моравци (Љиг)|Моравци]], [[Липље (Љиг)|Липље]], [[Дићи]], [[Гукош]]и, [[Ивановци (Љиг)|Ивановци]], [[Пољанице (Љиг)|Пољанице]], [[Козељ]], [[Бранчић]] и [[Брајковац]] и то од сваке мушке главе по седам [[дукат]]а у злату. Црква је освећена на [[Гавриловдан|дан Сабора]] [[Гаврило|Светог архангела Гаврила]] [[26. јул]]а [[1858]]. године од епископа Јоаникија.
По предању, у манастирску цркву су узидане мошти руке [[Апостол Тома|Светог апостола Томе]], које је Хаџи Ђера донео при посети [[Христов Гроб|Христовом Гробу]] у [[Јерусалим]]у. У манастирској ризници се чувају богослужбене књиге, којима је манастир снабдео Хаџи Ђера.<ref>Епархија Жичка: [http://eparhija-zicka.rs/manastiri/manastir-moravci/ ''Манастир Моравци'']</ref>
