Драгица Срзентић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 34:
Иако није прихватила Резолуцију Информбироа, засметала јој је медијска хајка која се у југословенским медијима водила против [[Црвена армија|Црвене армије]] и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]], што јој је као комунисти сметало па се усудила да то критикује. И раније се супротстављала специјалном снабдевању привилегованих из такозваних дипломатских магазина. Заједно са мужем и његовим братом Николом, била је [[31. мај]]а [[1951]]. године ухапшена под сумњом да је „совјетски шпијун“. На судском процесу је била осуђена на 10, а супруг на 15 година затвора, док је Војин брат Никола преиминуо у истражном затвору. Била је упућена је на издржавање казне у Дом за преваспитавање жена, који се налазио у [[Столац|Столцу]], у Херцеговини. Крајем [[1955]]. године, после четири године и шест месеци робијања била је ослобођена даљег издржавања казне. Крајем [[1956]]. године, из затвора је пуштен и њен супруг и тада су отишли да живе у [[Улцињ]], у његову родну кућу.
Током боравка у затвору, изгубили су посао и стан, а била су им одузета и сва одликовања. Преко [[Светозар Вукмановић|Светозара Вукмановића Темпа]] успели су да добију стан у Београду, а [[1962]]. године су добили и пензију. Касније су им враћена и одликовања. Судска пресуда из 1951. је поништена фебруара [[2007]]. године одлуком Окружног суда из Београда, а Драгица и њен тада већ покојни супруг Војо су рехабилитовани.
По изласку из затвора, у бројним фељтонјима о њој и њеним интервјуима остала су значајна сведочења о многим догађајима бурног времена и о значајним личностима.
Године [[2011]]. редитељ [[Желимир Жилник]] снимио је документарни филм о Драгици Срзентић под називом „Једна жена - један век“.
Умрла је у [[Београд]]у [[29. октобар|29. октобра]] [[2015]]. године у својој 103 години.<ref>'Царановић, Б. [http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%B0%D0%B6%D0%B5.409.html:574459-%D0%A3%D0%BC%D1%80%D0%BB%D0%B0-%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%99%D0%B8%D0%BD%D1%83-%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%BD%D0%B5 „Умрла жена која је Стаљину однела 'не“], ''Вечерње новости'', 31. октобар 2015.</ref> Њена урна сахрањен је у Улцињу, где је сахрањен и њен супруг.
| |||