Марко Краљевић — разлика између измена

Два наведена сведочанства о Марку, онај из записа дијака Добре и онај из књиге Константина Филозофа, показују да је он био личност која је још за живота ушла у причу и да су се приче о њему памтиле дуго после његове смрти. Константин Филозоф на посредан начин указује на усмени извор анегдоте о Марковим речима уочи битке на Ровинама, он ту анегдоту уводи у текст глаголом „кажу“, тј. прича се. Савремени писци не саопштавају ништа о томе да ли се о Марку певало, али из оног што је о њему речено види се да се о њему причало, да је он био личност за причу. А природно је да приче о ратницима у земљи где постоји епска традиција најчешће добијају облик јуначких песама.

 

 

Фреска изнад главног улаза у цркву Марковог манастира приказује светог ратника на коњу, а настала је 1377. године по наруџбини самог Марка Мрњавчевића. Фреска реално приказује витешку опрему тог доба. Коњаник уместо мача, основног оружја средњовековног витеза, помало неочекивано у десној руци носи буздован шестоперац. Буздован је постао главно оружје потоњег епског лика. Коњ представљен на фресци је длаке која одговара врсти шарац. Централно место ове фреске у цркви указује на то колико је Марко Краљевић ценио витешке и војничке особине и да је доживљавао себе као витеза, а тако су га и други доживљавали. Услед ових разлога, сматра се да је ова фреска послужила народу да створи представу епског Марка Краљевића.<ref name=aleksic214>{{harvnb|Алексић|2015|pp=214–216}}</ref>

 

 

== Два раздобља у Марковом животу ==