Википедија

Источна Немачка — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 57:
Територија Источне Немачке је првобитно била насељена словенским народом [[Венеди (Словени)|Вендима]], а Немачка ју је освојила у средњем веку. Новоосвојена територија је организована у облику немачких феудалних држава на словенским земљама. Кретања разних народа по њеној територији су значајно утицала на етнички састав Источне Немачке. Већи део Источне Немачке је био део Краљевине Пруске.
 
У империјалистичкој Немачкој и Вајмарској Републици, територије које су припадале Источној Немачкој су се налазиле у централном делу државе. Те територије сесу се називале „-{Mitteldeutschland}-“ (Средња Немачка), док су „истоку“ припадале провинције као што су источна [[Померанија]], источни [[Бранденбург]], [[Шлеска]] и [[Источна Пруска|Источна]] и [[Западна Пруска]]. Током Другог светског рата, савезници су на [[Кримска конференција|конференцији у Јалти]] одлучили да послератна граница Пољске буде померена западније према реци Одри, док би се совјетска граница такође померила западније према пољским територијама.
 
Дискусије на Јалти и у Потсдаму су знатно утицале на будуће окупационе границе и администрацију послератне Немачке, која је потпала под четири силе победнице (Сједињене Државе, Велика Британија, Француска и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]).<ref>{{Cite web|url=http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/2WWyalta.htm |title=Yalta Conference |publisher=spartacus.schoolnet.co.uk |accessdate=25. 9. 2010}}</ref> Државе [[Мекленбург]], Бранденбург, [[Саксонија]], [[Саксонија-Анхалт]], [[Тирингија]] и [[берлин]]ски источни сектор су потпали под немачки совјетски сектор. Остатак територије Немачке је подељен на три дела којима су управљале Сједињене Државе, Велика Британија и Француска. Територија под њиховом управом је конституисана као Савезна Република Немачка (СРН или [[Западна Немачка]]).
 
Источна Немачка је прихавтила социјализам као државно уређење и постала је део [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]], док је Западна Немачка постала либерланалиберална парламентарна република и чланица [[НАТО]]-а.
 
Први лидер НДР је био [[Валтер Улбрихт]]. [[Устав Источне Немачке]] је дефинисао државу као „Републику радника и сељака“. До 1949. Немачка демократска република била је федерација.
Ред 72:
Конфликт око статуса Западног Берлина је створио Берлински ваздушни мост. Брз просперитет Западне Немачке и економска стагнација Источне, навели су велики број Немаца из источног дела Немачке да пребегну на запад.
{{Историја Немачке}}
До педесетих година, избеглице су прелазилапрелазиле Совјетску зону Немачке да би започеле нов живот на Западу. Унутарнемачка граница је била затворена, али до педесетих година, граница у Берлину је била лако премостива. У ноћи, 13. августа 1961, источнонемачке трупе су дошле на границу са Западним Берлином и почеле да граде [[Берлински зид]]. Проток људи је потом рестриктивно контролисан у оба правца.
 
[[Антифашистички заштитни зид]] био је [[Пропаганда|пропагандни назив]] за [[берлински зид]] који су користиле власти Источне Немачке,<ref>{{de}} [http://www.chronik-der-mauer.de/index.php/de/Chronical/Detail/month/Oktober/year/1961 Валтер Улбирх 17. окотбра 1961, помињање на ''chronik-der-mauer''] (''хорника зида'')</ref> при чему назив „заштитни зид“ у синтагми има [[Дефанзива|дефанзивну]] конотацију, због чега се сматра [[Еуфемизам|еуфемизмом]].
 
Године [[1971]], [[Ерих Хонекер]] је заменио Улбрихта. Источна Немачка је генерално била економски најпросперитатнијанајпросперитетнија држава Варшавског пакта. До седамдесетих година позиција Западне Немачке се огледала у [[Халштајнова доктрина|Халштајновој доктрини]] која је укључивала игнорисање Источне Немачке. Раних седамдесетих „[[остполитик|источна политика]]“, чији је покретач [[Вили Брант]] подразумевала је заједничку сарадњу Источне и Западне Немачке.
 
Августа [[1989]], [[Мађарска]] је уклонила своју рестриктивну границу и неколико хиљада људи је из Источне Немачке прешло „зелену“ границу Мађарске, и потом преко Аустрије дошло до Западне Немачке.
 
[[9. новембар|9. новембра]] 1989. срушен је Берлински зид. Резултат је су биле дирљиве емотивне сцене на улицама, када је стотине хиљада Источних Немаца прешло у [[Западни Берлин]] (и Западну Немачку) по први пут. Било је неколико покушаја за конституисање некомунистичке Источне Немачке, али позиви на [[Уједињење Немачке 1990.|уједињење Немачке]] су их спречили. После преговора (преговори „2+4“ – две Немачке и силе победнице) створени су услови за уједињење Немачке. Коначно, [[3. октобар|3. октобра]] [[1990]], источнонемачка популација је била прва из источног блока која је приступила Европској унији као део Савезне Републике Немачке. Територије Источне Немачке су признате као саставни део Савезне Републике Немачке, а Устав из 1950. је укинут.
 
До данашњег дана, постоји много тога што подећа на различитости „источног“ и „западног“ дела Немачке (нпр. жвотни стилови, богатство, политичка уверења итд). Привреда источног дела Немачке се бори за опоравак, а велики део средстава се и даље каналише са запада.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Источна_Немачка”