Иконопоштовање — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{bez_izvora}}
[[Датотека:Evangelist Luka pishustchiy ikonu.jpg|300px|мини|Лука јеванђелист иконопише Богородицу]]
'''Иконопоштовања''' представља [[Теологија|теолошко]] учење цркве утврђено на [[Седми васељенски сабор|Седмом
Основна идеја иконопоштовања, да се приказујући и поштујући приказан лик на икони, остварује веза са самом том личношћу, те се и она на неки начин чини присутном.
Учење о иконопоштовању прихватају [[Православна црква|православна]], [[католичка црква|римокатоличка]] и неке [[протестантизам|протестантске]] цркве.
Слике [[Христос|Христа]], [[Богородица|Богородице]], [[Светац|светаца]] и библијских сцена познате су у [[Хришћанство|хришћанству]] још од [[2. век|II века]]. До [[4. век|IV века]] зидови хришћанских цркава били су украшени таквим сликама. [[Василије Велики|Свети Василије Велики]], у знак сећања на мученика Варлаама, охрабрује уметнике да осликају подвиге светитеља. [[Јован Златоусти|Свети Јован Златоуст]] пише о иконама [[Мелетије Антиохијски|Мелетија Антиохијског]] и [[Теодорет Кирски|Теодорета Кирског]] који се продају у Риму.
Ред 21:
Прве недеље [[Часни пост|Часнога поста]], слави се као Недеља православља као спомен на [[Седми васељенски сабор]], одржан у [[Никеја|Никеји]] [[787|787.]] године кад је, закључцима овога сабора, означена победа над иконоборством и поновно успостављање иконопоштовања.
[[Категорија:Историја хришћанства]]
| |||