Ефески сабор — разлика између измена

[[Несторије]] се, као представник [[антиохија|антиохијске]] школе, успротивио увођењу новог назива „Богородица“ (гр: ''Θεοτόκος'' Теотокос) за [[Богородица|Марију]], [[Исус]]ову мајку. Несторије је уместо тога користио назив „Христородица“ (гр: ''Χριστοτόκος'' Христотокос), сматрајући да он укључује и Христово човештво. Говорио је да Марију треба називати Христородицом, јер је родила Христа ([[Месија|Месију]], помазаника).<ref>[http://www.crkva.se/katihizis_odluke_vaseljenskih_sabora.htm Одлуке Васељенскихвасељенских сабора], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>

Кирил се обратио цару [[Теодосије II|Теодосију]], и његовој побожној сестри Пулхерији, тражећи да се укључе у решавање црквених проблема<ref name=autogenerated1 />. Цар [[Теодосије II]] је био приморан да ради решавања спорног питања [[431]]. сазове општи црквени сабор. За место одржавања [[Трећи васељенски сабор|Трећег Васељенскогвасељенског Саборасабора]], изабран је град Ефес, у коме је Марија некада боравила, и била посебно обожавана, а назив „Теотокос“ јако популаран. Кирил је окупио [[египат]]ске [[епископ]]е и са њима на лађама кренуо пут [[Ефес]]а. Копном су се из Антиохије запутили источни епископи на челу са антиохијским архиепископом Јованом. Римски епископ Св. Целестин није могао доћи, па је послао двојицу епископа и презвитера Филипа. У Ефес су такође дошли и Несторије и епископи цариградске области, као и епископи из Палестине, Мале Азије и са Кипра.